Lobiranje: značenje pojma
U svakodnevnom govoru lobiranje znači „gurati” nečiji interes kod onih koji odlučuju. Reč dolazi od engleskog lobby, predvorje, i vezuje se za ljude koji su u predvorjima parlamenta čekali poslanike da bi ih ubedili u svoj stav.
U pravnom smislu pojam je uži. Zakon o lobiranju lobiranje opisuje kao aktivnost kojom se utiče na organe vlasti u postupku donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata, radi ostvarivanja interesa korisnika lobiranja. To znači da se zakon ne odnosi na svaki razgovor sa funkcionerom, već na pokušaj da se promeni ili oblikuje propis.
Lobiranje samo po sebi nije korupcija. Privreda, strukovna udruženja i organizacije civilnog društva imaju legitiman interes da zakonodavcu objasne kako će neka norma delovati u praksi. Problem nastaje kada se uticaj vrši skriveno, uz neku korist ili kada odlučuje neko ko je lično zainteresovan.
Zakon o lobiranju u Srbiji: osnovni pojmovi
Zakon je objavljen krajem 2018. i primenjuje se od avgusta 2019. godine. Nadzor nad njegovom primenom vrši Agencija za sprečavanje korupcije, koja vodi registre lobista i pravnih lica koja se bave lobiranjem.
| Pojam | Ko je to | Primer |
|---|---|---|
| Korisnik lobiranja | Fizičko ili pravno lice u čijem interesu se lobira | Kompanija koja želi izmenu pravilnika o kvalitetu proizvoda |
| Lobista | Fizičko lice upisano u registar lobista | Konsultant koji po ugovoru zastupa interes kompanije |
| Pravno lice koje obavlja lobiranje | Firma ili udruženje upisano u poseban registar, sa bar jednim zaposlenim lobistom | Konsultantska agencija |
| Neregistrovani lobista | Zakonski zastupnik ili zaposleni korisnika, odnosno predstavnik udruženja čiji je korisnik član | Direktor firme koji lično piše ministarstvu |
| Lobirano lice | Izabrano, postavljeno ili zaposleno lice u organu vlasti koje učestvuje u izradi propisa ili može da utiče na njihov sadržaj | Pomoćnik ministra, narodni poslanik, odbornik |
Šta se ne smatra lobiranjem
Zakon izričito isključuje više aktivnosti: javne izjave i informacije u medijima, građanske inicijative i rad funkcionera u okviru njihovih ovlašćenja. Učešće u javnoj raspravi o nacrtu zakona takođe je javno i otvoreno svima, pa ne zahteva upis u registar.
Ko može biti lobista u Srbiji
Da bi se upisalo u registar lobista, fizičko lice mora da ispuni sledeće uslove:
- da je državljanin Republike Srbije i potpuno poslovno sposobno;
- da ima visoko obrazovanje;
- da nije osuđivano za krivično delo koje ga čini nedostojnim za lobiranje i da mu nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;
- da je završilo obuku za lobiste koju organizuje Agencija za sprečavanje korupcije.
Pravno lice se upisuje ako je registrovano u registru privrednih subjekata ili udruženja, ako zapošljava bar jednog upisanog lobistu i ako ni ono ni odgovorno lice nisu osuđivani. Strani lobisti moraju biti registrovani u svojoj državi i upisani u poseban registar u Srbiji. Agencija o zahtevu odlučuje u roku od 15 dana za fizička i 30 dana za pravna lica.
Lobiranje je zabranjeno licima koja su izabrana, postavljena ili zaposlena u organu vlasti, jer bi tada isti čovek bio i onaj koji utiče i onaj koji odlučuje. O širem pravilu da se javna funkcija ne koristi za privatni interes piše tekst o sukobu interesa i obavezama funkcionera.
Kako lobiranje teče korak po korak
- Ugovor o lobiranju. Lobista počinje da radi tek kada zaključi ugovor sa korisnikom. Ugovor sadrži strane, predmet i cilj lobiranja, rok, naknadu i obavezu poštovanja zakona i kodeksa ponašanja. Lobista se ne sme obavezati na određeni ishod.
- Pismeno obraćanje. Lobiranje počinje pismenim dopisom lobiranom licu. Uz dopis se prilaže dokaz o upisu u registar, ugovor bez iznosa naknade i naziv propisa na koji se lobiranje odnosi.
- Obaveštenje Agenciji. Lobirano lice u roku od 15 dana obaveštava Agenciju za sprečavanje korupcije o primljenom dopisu, a od septembra 2026. i o svakom kontaktu sa lobistom.
- Evidencija u organu. Organ vlasti vodi evidenciju lobističkih kontakata za svoje funkcionere i zaposlene.
- Godišnji izveštaj. Lobista, odnosno pravno lice, Agenciji dostavlja izveštaj o radu do 31. januara za prethodnu godinu.
- Prekid. Lobiranje se odmah obustavlja ako preti povreda načela integriteta ili ako lobista stupi na javnu funkciju.
Izmene iz 2026: svaki kontakt sa lobistom se prijavljuje
Narodna skupština je 31. avgusta 2026. usvojila dopune Zakona o lobiranju, koje su stupile na snagu 8. septembra. Ranije je funkcioner morao da prijavi samo primljeni pismeni dopis. Sada mora da prijavi svaki kontakt sa lobistom ostvaren u toku lobiranja, u roku od 15 dana.
Dopune uvode i javnost tih podataka. Agencija na svojoj internet stranici objavljuje obaveštenja lobiranih lica u roku od 15 dana od prijema, kao i godišnje izveštaje lobista. Organ vlasti mora bez odlaganja da objavljuje i ažurira svoju evidenciju lobističkih kontakata. U obrazloženju predloga navodi se da se time ispunjava preporuka GRECO, tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, da kontakti funkcionera i lobista budu dostupni javnosti.
Transparentno lobiranje ostavlja trag: ko je tražio sastanak, u čije ime, o kom propisu i kada. Uticaj koji ne ostavlja nikakav trag nije zabranjen samim tim, ali je upravo tu prostor u kome se lobiranje meša sa korupcijom.
Lobiranje i korupcija: gde je granica
Razlika između zakonitog lobiranja i nedozvoljenog uticaja nije u tome da li neko pokušava da promeni propis, već u načinu na koji to radi.
| Dozvoljeno | Nedozvoljeno ili sporno |
|---|---|
| Registrovan lobista uz pismeni dopis i ugovor | Neformalni sastanci bez traga i bez prijave |
| Argumenti, analize i predlozi teksta propisa | Nuđenje novca, poklona ili druge koristi funkcioneru |
| Učešće u javnoj raspravi i konsultacijama | Posredovanje uz naknadu da funkcioner nešto uradi ili ne uradi (trgovina uticajem) |
| Zastupanje interesa članova udruženja | Uticaj na funkcionera koji je lično zainteresovan za ishod (sukob interesa) |
| Naknada za rad lobiste po ugovoru | Obećanje određenog ishoda propisa |
Kada se uz pokušaj uticaja nudi ili traži korist, više se ne govori o lobiranju nego o krivičnim delima. Krivični zakonik posebno propisuje trgovinu uticajem, kao i primanje i davanje mita, o čemu više piše tekst o davanju i primanju mita.
Šta pokazuje praksa
Registrovanih lobista u Srbiji je malo. Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije, krajem 2025. u registrima je bilo upisano 49 fizičkih lica i jedno pravno lice, a tokom 2025. Agencija je primila samo jedno obaveštenje o lobističkom kontaktu. Takav broj teško da odražava stvarne kontakte između interesnih grupa i vlasti.
Glavna slabost propisa je u tome što se formalno lobiranje vezuje za pismeno obraćanje, dok neformalno lobiranje, kroz razgovore, događaje i lične veze, ostaje izvan evidencije. Izmene iz 2026. proširuju obavezu prijave na svaki kontakt, ali njihov učinak zavisiće od toga koliko će ih funkcioneri zaista poštovati i koliko će Agencija proveravati evidencije.
Kako građani i udruženja mogu da utiču na propise
- učešćem u javnim raspravama o nacrtima zakona;
- komentarisanjem nacrta kroz javne konsultacije koje organizuju ministarstva i lokalne samouprave;
- narodnom inicijativom, za koju je potrebno najmanje 30.000 potpisa birača za predlog zakona;
- peticijama i obraćanjem narodnim poslanicima i odbornicima;
- preko strukovnih i poslovnih udruženja, koja interes članova mogu da zastupaju i kao neregistrovani lobisti.
Zaključak
Lobiranje u Srbiji je dozvoljeno i uređeno: lobista mora biti upisan u registar, raditi po ugovoru i obraćati se pismeno, a funkcioner od septembra 2026. prijavljuje svaki kontakt. Granica se prelazi kada uticaj postane skriven, kada se za njega nudi korist ili kada o propisu odlučuje neko ko ima lični interes. Što je više kontakata javno evidentirano, to je manje prostora za takve slučajeve.