Kako prijaviti korupciju u Srbiji: najpre odredite šta prijavljujete
Reč „korupcija” u svakodnevnom govoru pokriva mnogo različitih situacija: lekar koji traži novac „na ruke”, službenik koji ubrzava predmet za poklon, funkcioner koji zapošljava rođake ili tender krojen za jednu firmu. Pravno gledano, to nisu iste stvari, i od toga zavisi kome se prijava korupcije podnosi.
Grubo, postoje tri grupe slučajeva:
- krivična dela – primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, pronevera; za njih su nadležni javno tužilaštvo i policija;
- povrede antikorupcijskih pravila – sukob interesa, nepotpun imovinski izveštaj, nedozvoljeno finansiranje političkih aktivnosti, nezakonito lobiranje; tu je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije;
- nepravilnosti u radu – nezakonito postupanje uprave, javne nabavke, propusti inspekcija; tu se, zavisno od slučaja, obraća nadležnoj inspekciji, organu koji vrši nadzor ili Zaštitniku građana.
Ako niste sigurni u koju grupu spada vaš slučaj, ne odustajte: organ koji nije nadležan za krivično delo dužan je da primljenu krivičnu prijavu prosledi nadležnom javnom tužilaštvu.
Prijava korupcije: kojim institucijama se obratiti
| Situacija | Nadležni organ | Napomena |
|---|---|---|
| Sumnja na mito, zloupotrebu položaja, trgovinu uticajem | Javno tužilaštvo (osnovno ili više, zavisno od dela) | Krivična prijava se podnosi pismeno ili usmeno, na zapisnik |
| Teža koruptivna dela na području apelacionog suda | Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu | Rade od 1. marta 2018, na osnovu zakona o organima u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije |
| Najviši funkcioneri ili veoma veliki iznosi | Tužilaštvo za organizovani kriminal | Zakon kao prag navodi, između ostalog, imovinsku korist veću od 200 miliona dinara ili javnu nabavku veću od 800 miliona dinara |
| Bilo koje krivično delo, uključujući korupciju | Policija | Prijava se prima u svakoj policijskoj stanici i prosleđuje tužilaštvu |
| Korupcija u redovima policije | Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova | Nadležan za pripadnike policije |
| Sukob interesa, imovina funkcionera, finansiranje stranaka | Agencija za sprečavanje korupcije | Nije organ gonjenja, ali može obavestiti tužilaštvo |
| Nezakonit rad organa uprave | Zaštitnik građana, nadležna inspekcija | Kada nije reč o krivičnom delu, već o nepravilnom postupanju |
Za razumevanje razlike između krivičnog postupka i postupka pred Agencijom korisno je pročitati tekst o tome šta radi Agencija za sprečavanje korupcije i kada joj se obraćate.
Javno tužilaštvo i policija
Krivična prijava je osnovni način da se pokrene istraga. Može se podneti pismeno ili usmeno; kada se podnosi usmeno, sastavlja se zapisnik. Nije potrebno znati tačan naziv krivičnog dela ni član zakona – dovoljno je opisati šta se dogodilo. Tužilaštvo potom proverava navode, prikuplja dokaze i odlučuje da li će pokrenuti postupak ili odbaciti prijavu.
Agencija za sprečavanje korupcije
Agencija se bavi pre svega prevencijom: proverava imovinske izveštaje funkcionera, odlučuje o sukobu interesa, kontroliše finansiranje političkih subjekata i lobiranje. Kada u svom radu uoči elemente krivičnog dela, obaveštava nadležno tužilaštvo. Zato je za slučaj „direktor zaposlio rođaku bez konkursa” prirodna adresa Agencija, a za „službenik je tražio novac da završi predmet” tužilaštvo ili policija.
Šta prijava korupcije treba da sadrži
Što je prijava konkretnija, to je lakše proveriti navode. Pre podnošenja pripremite:
- Ko – ime, funkciju ili bar opis osobe i organa ili ustanove u kojoj radi.
- Šta – šta je tačno traženo, ponuđeno, dato ili učinjeno.
- Kada i gde – datum, vreme i mesto, makar približno.
- Kako – na koji način je korist tražena ili predata (gotovina, usluga, poklon, posao za rođaka).
- Dokazi – dokumenta, poruke, računi, rešenja, fotografije; prilažu se kopije, a originale sačuvajte.
- Svedoci – ko još zna za događaj ili mu je prisustvovao.
- Vaši podaci – ako prijavu ne podnosite anonimno, kako bi organ mogao da vas pozove radi dopune.
Opišite činjenice, ne zaključke. Rečenica „službenik je 3. oktobra tražio 200 evra da bi rešenje izdao pre roka” vredi više od stranice ocena da je „cela opština korumpirana”.
Kako prijaviti korupciju anonimno
Anonimna prijava je moguća i nadležni organi je mogu proveravati. Ipak, ona ima ograničenja: organ ne može da vas pozove da dopunite navode, a bez dokumenata i svedoka anonimne tvrdnje teško se potvrđuju. Ako se odlučite za anonimnost, prijava mora sama po sebi da bude što preciznija.
| Kriterijum | Imenovana prijava | Anonimna prijava |
|---|---|---|
| Mogućnost dopune i saslušanja | Da | Ne |
| Obaveštenje o ishodu | Prijavilac može da se raspita o postupanju po prijavi | Ne postoji način da se prijavilac obavesti |
| Zaštita po zakonu o uzbunjivačima | Moguća, ako su ispunjeni uslovi | Može se tražiti ako identitet kasnije bude otkriven |
| Rizik od otkrivanja identiteta | Postoji, uz zakonsku zaštitu podataka | Manji, ali ne i nepostojeći |
Zaštita prijavioca: uzbunjivači i davaoci mita
Zaposleni koji prijave korupciju kod poslodavca ili u vezi sa njegovim radom mogu da uživaju zaštitu po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od juna 2015. Zakon razlikuje unutrašnje uzbunjivanje (poslodavcu), spoljašnje (ovlašćenom organu, na primer tužilaštvu ili inspekciji) i, pod strožim uslovima, uzbunjivanje javnosti. Uzbunjivač koji trpi štetnu radnju – otkaz, premeštaj, uskraćivanje plate – može tražiti sudsku zaštitu. Detaljnije o uslovima piše u tekstu ko se smatra uzbunjivačem i kako ga zakon štiti.
Posebna situacija je kada je građanin sam dao mito jer mu je to traženo. Krivični zakonik predviđa da se davalac mita koji je dao mito na zahtev službenog lica i prijavio delo pre nego što je saznao da je otkriveno može osloboditi od kazne. Odluku o tome donosi sud, ali je ovo pravilo jasan podsticaj da se prijava ne odlaže.
Česte greške pri prijavi korupcije
- Odlaganje prijave – dokazi se gube, poruke brišu, a svedoci zaboravljaju detalje.
- Objavljivanje optužbi na društvenim mrežama pre prijave – može da upozori osumnjičenog i da vas izloži tužbi.
- Slanje originala dokumenata umesto kopija.
- Prijava pogrešnom organu bez praćenja – ako ne dobijete potvrdu, raspitajte se gde je predmet prosleđen.
- Iznošenje tvrdnji za koje znate da nisu tačne – lažno prijavljivanje je samo po sebi krivično delo.
Prijava korupcije ne mora da bude savršena da bi bila korisna. Dovoljno je da bude tačna, konkretna i podneta organu koji može da je proveri.
Zaključak
Odgovor na pitanje kako prijaviti korupciju u Srbiji zavisi od toga šta se dogodilo: krivična dela idu javnom tužilaštvu ili policiji, povrede pravila o sukobu interesa i imovini Agenciji za sprečavanje korupcije, a nepravilnosti u radu uprave nadležnim inspekcijama i Zaštitniku građana. Uz precizan opis, sačuvane dokaze i poznavanje prava koja vam pripadaju kao prijaviocu, i jedna prijava može da pokrene ozbiljan postupak.