Ko je uzbunjivač: značenje i zakonska definicija
U svakodnevnom govoru uzbunjivač je osoba koja „digne uzbunu“ zbog nezakonitosti koju je videla na poslu. Pravna definicija je preciznija. Zakon o zaštiti uzbunjivača („Sl. glasnik RS“, br. 128/2014), koji se primenjuje od 5. juna 2015, u članu 2 kaže da je uzbunjivanje otkrivanje informacije o:
- kršenju propisa;
- kršenju ljudskih prava;
- vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno;
- opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost i životnu sredinu;
- sprečavanju štete velikih razmera.
Uzbunjivač je fizičko lice koje takvu informaciju otkrije u vezi sa radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, poslovnom saradnjom ili pravom vlasništva u privrednom društvu. Znači, uzbunjivač ne mora da bude zaposleni: to može biti i kandidat za posao, volonter, praktikant, poslovni partner ili korisnik usluge javne službe.
Kada uzbunjivač uživa zaštitu: uslovi iz člana 5
Zaštita nije automatska. Prema članu 5, uzbunjivač je zaštićen ako:
- izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom;
- otkrije informaciju u roku od godinu dana od dana saznanja za radnju zbog koje vrši uzbunjivanje, a najkasnije u roku od deset godina od izvršenja te radnje;
- u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije poverovalo bi lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač.
Treći uslov je važan: ne traži se da uzbunjivač dokaže da je informacija tačna, već da je imao razuman osnov da u nju veruje. Zaštitu imaju i povezana lica, kao i osoba za koju se pogrešno smatra da je uzbunjivač.
Zloupotreba uzbunjivanja
Zakon zabranjuje zloupotrebu: zaštitu nema ko dostavi informaciju za koju zna da nije istinita ili ko uz uzbunjivanje traži protivpravnu korist. Istovremeno je zabranjeno sprečavanje uzbunjivanja, a odredbe opšteg ili pojedinačnog akta kojima se uzbunjivanje sprečava su ništave.
Tri vrste uzbunjivanja: unutrašnje, spoljašnje i javno
| Vrsta | Kome se informacija daje | Rok za postupanje | Napomena |
|---|---|---|---|
| Unutrašnje uzbunjivanje | Poslodavcu, odnosno licu koje je ovlašćeno za prijem informacija | 15 dana od prijema | Poslodavac obaveštava uzbunjivača o ishodu u roku od 15 dana od okončanja postupka |
| Spoljašnje uzbunjivanje | Ovlašćenom organu: državnom, pokrajinskom ili lokalnom organu ili imaocu javnih ovlašćenja nadležnom za tu oblast | 15 dana od prijema | Nenadležni organ prosleđuje informaciju nadležnom |
| Uzbunjivanje javnosti | Medijima, putem interneta, na javnim skupovima | Nema | Bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili organa samo u slučaju neposredne opasnosti |
Prema članu 19, javnost se bez prethodnog unutrašnjeg ili spoljašnjeg uzbunjivanja obaveštava samo kod neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, od nastanka štete velikih razmera ili od uništenja dokaza. U ostalim slučajevima redosled ima smisla: prvo poslodavac ili nadležni organ, pa tek onda javnost. Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju i po anonimnim obaveštenjima, u okviru svojih ovlašćenja.
Pre nego što informaciju iznesete javno, zapišite kada ste i kome je prijavili i sačuvajte potvrdu prijema. U eventualnom sudskom postupku upravo ti podaci pokazuju da ste uzbunjivali na način propisan zakonom.
Uzbunjivač u firmi: obaveze poslodavca
Zakon važi i za javni i za privatni sektor. Svaki poslodavac mora da preduzme mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, da zaštiti uzbunjivača od štetne radnje i da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka. Poslodavac je dužan i da svim zaposlenima dostavi pisano obaveštenje o pravima iz zakona.
Poslodavac sa više od deset zaposlenih mora da donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja, da ga istakne na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu, kao i na internet stranici kada za to postoje tehnički uslovi. Odredbe tog akta moraju biti u skladu sa zakonom i pravilnikom ministra pravde o načinu unutrašnjeg uzbunjivanja.
Kako izgleda unutrašnje uzbunjivanje korak po korak
- Pronađite opšti akt poslodavca i ime lica ovlašćenog za prijem informacija.
- Opišite nepravilnost što konkretnije: šta se desilo, kada, ko je učestvovao i koji dokazi postoje.
- Predajte informaciju pisano, neposredno, poštom ili elektronski, i zatražite potvrdu prijema.
- Pratite rok: poslodavac mora da postupi u roku od 15 dana od prijema.
- Tražite obaveštenje o ishodu, koje stiže u roku od 15 dana od okončanja postupka.
- Ako poslodavac ne reaguje ili je i sam umešan, obratite se ovlašćenom organu, na primer inspekciji, tužilaštvu ili Agenciji za sprečavanje korupcije kada je reč o korupciji.
Kada se nepravilnost tiče korupcije ili sukoba interesa funkcionera, korisno je znati šta je u nadležnosti Agencije: pogledajte vodič Agencija za sprečavanje korupcije: nadležnosti i kada joj se obraćate.
Zaštita od štetne radnje i sudska zaštita
Član 21 zabranjuje poslodavcu da uzbunjivača, činjenjem ili nečinjenjem, stavi u nepovoljniji položaj zbog uzbunjivanja. To se posebno odnosi na zapošljavanje, napredovanje, ocenjivanje, disciplinske mere, uslove rada, premeštaj, zaradu i prestanak radnog odnosa.
Rokovi i pravila postupka
- Tužba zbog štetne radnje podnosi se u roku od šest meseci od dana saznanja za štetnu radnju, odnosno tri godine od dana kada je preduzeta.
- Postupak je hitan, a revizija je uvek dozvoljena.
- Tužbom se može tražiti utvrđenje štetne radnje, njena zabrana i zabrana ponavljanja, uklanjanje posledica, naknada materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presude.
- Teret dokazivanja se prebacuje: kada tužilac učini verovatnim da je pretrpeo štetnu radnju zbog uzbunjivanja, tuženi mora da dokaže da štetna radnja nije u uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.
- Sud može da odredi privremenu meru, i pre pokretanja postupka, a o predlogu odlučuje u roku od osam dana.
Za sudsku zaštitu nadležan je viši sud prema mestu preduzimanja štetne radnje ili prebivalištu tužioca, po pravilima koja zakon propisuje za sudsku zaštitu uzbunjivača, a u delu koji nije posebno uređen primenjuju se pravila parničnog postupka.
Uzbunjivači u Srbiji: šta pokazuje praksa
Srpski zakon je u vreme donošenja smatran jednim od naprednijih u regionu, jer štiti i zaposlene u privatnom sektoru, prebacuje teret dokazivanja i predviđa hitan postupak. Evropska unija je 2019. usvojila Direktivu 2019/1937 o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Unije, pa se srpski zakon u stručnim raspravama redovno poredi sa njenim standardima. Organizacije civilnog društva godinama ukazuju da sama norma nije dovoljna: presudno je da li poslodavci zaista imenuju ovlašćena lica, da li organi postupaju u roku i koliko brzo sudovi odlučuju.
Pitanja zaštite podataka o ličnosti uzbunjivača i informacione bezbednosti u postupku bila su i tema stručnih skupova, o čemu svedoče arhivske vesti o zaštiti uzbunjivača na ovom sajtu.
Zaključak
Uzbunjivač je svako fizičko lice koje, u vezi sa radom, zapošljavanjem, korišćenjem usluga javnih službi ili poslovnom saradnjom, otkrije informaciju o kršenju propisa, ljudskih prava ili opasnosti po javni interes. Zakon ga štiti ako uzbunjuje propisanim putem, u roku i u dobroj veri. Unutrašnji i spoljašnji kanali imaju rok od 15 dana, javnost je izuzetak za hitne slučajeve, a sud odlučuje hitno, uz teret dokazivanja na poslodavcu.