Trgovina uticajem: definicija i mesto u Krivičnom zakoniku
Trgovina uticajem je krivično delo iz člana 366 Krivičnog zakonika Republike Srbije, u glavi krivičnih dela protiv službene dužnosti. U najkraćem: kažnjava se onaj ko traži ili prima korist da bi, koristeći svoj službeni ili društveni položaj ili svoj stvarni ili pretpostavljeni uticaj, posredovao da neko službeno lice nešto učini ili ne učini. Kažnjava se i onaj ko takvu korist nudi ili daje, a u težim oblicima i samo posredovanje ka nezakonitoj službenoj radnji, čak i bez ikakve naknade.
Delo se u svakodnevnom jeziku prepoznaje u rečenicama tipa „imam čoveka u opštini, srediću ti to" ili „poznajem nekoga u komisiji, ali nije besplatno". Ključno je da učinilac ne odlučuje sam: on prodaje pristup onome ko odlučuje. Zato je trgovina uticajem u međunarodnim dokumentima (Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije, Krivičnopravna konvencija Saveta Evrope o korupciji) izdvojena kao poseban oblik korupcije, odvojen od mita.
U srpskom zakonodavstvu delo je ranije nosilo naziv „protivzakonito posredovanje"; izmenama Krivičnog zakonika iz 2012. godine prošireno je i preimenovano u trgovinu uticajem, čime je usklađeno sa pomenutim konvencijama. Od tada obuhvata i posrednike koji nisu službena lica i tzv. pretpostavljeni uticaj.
Trgovina uticajem kao krivično delo: elementi iz člana 366 KZ
Član 366 ima više stavova koji opisuju različite oblike dela. Da bi se razumelo šta je kažnjivo, treba razdvojiti tri stvari: ko je učinilac, šta tačno radi i da li je u pitanju zakonita ili nezakonita službena radnja.
Ko može biti učinilac
Za razliku od primanja mita, učinilac ne mora biti službeno lice. Dovoljno je da ima službeni ili društveni položaj ili stvarni ili pretpostavljeni uticaj na nekoga ko donosi službenu odluku. Pod „društvenim položajem" sudska praksa i teorija podrazumevaju ugled, poznanstva i poziciju u sredini koja mogu uticati na službeno lice: lokalni privrednik, funkcioner stranke, poznati advokat, rođak ili prijatelj osobe koja odlučuje.
Pretpostavljeni uticaj: zašto uticaj ne mora biti stvaran
Zakon izričito govori o pretpostavljenom uticaju. To znači da učinilac ne mora zaista imati moć da utiče na službeno lice; dovoljno je da je korist tražio ili primio pozivajući se na uticaj koji drugi veruju da ima. Osoba koja uzme novac da „sredi" posao u javnoj ustanovi, a u stvari tamo nikoga ne poznaje, čini trgovinu uticajem, a ne samo prevaru.
Radnja izvršenja
- Zahtevanje ili primanje poklona ili druge koristi, za sebe ili za drugog, neposredno ili preko trećeg lica, da bi se posredovalo da se službena radnja izvrši ili ne izvrši.
- Obećanje, ponuda ili davanje poklona ili koristi drugome da bi on tako posredovao (ovo je „aktivna" strana dela, pandan davanju mita).
- Samo posredovanje, korišćenjem položaja ili uticaja, da se izvrši službena radnja koja se ne bi smela izvršiti ili da se ne izvrši ona koja bi se morala izvršiti; za ovaj oblik korist nije uslov.
Za osnovni oblik (zahtevanje ili primanje koristi) nije potrebno da je posredovanje zaista preduzeto, niti da je službena radnja izvršena. Delo je svršeno u trenutku kad je korist zatražena ili primljena uz obećanje posredovanja. Svi oblici mogu se izvršiti samo sa umišljajem: učinilac zna da prodaje uticaj i to hoće.
Zakonita ili nezakonita službena radnja
Zakonik razlikuje posredovanje za radnju koja je sama po sebi dopuštena (na primer ubrzavanje dozvole na koju stranka ima pravo) i posredovanje za radnju koja se ne bi smela izvršiti ili za propuštanje radnje koja bi se morala izvršiti. Drugi slučaj je teži oblik dela i kažnjava se strože, a najstroža kazna predviđena je kad je za takvo nezakonito posredovanje tražena ili primljena korist.
Kazne za trgovinu uticajem po stavovima člana 366
Tabela sumira oblike dela i raspone zatvorskih kazni predviđene Krivičnim zakonikom. Pored kazne, poklon i imovinska korist se oduzimaju.
| Oblik dela (čl. 366) | Šta obuhvata | Propisana kazna |
|---|---|---|
| Stav 1: pasivna trgovina uticajem | Zahtevanje ili primanje poklona/koristi za posredovanje da se službena radnja izvrši ili ne izvrši | Zatvor od 6 meseci do 5 godina |
| Stav 2: aktivna trgovina uticajem | Obećanje, ponuda ili davanje poklona/koristi posredniku za takvo posredovanje | Zatvor do 3 godine |
| Stav 3: nezakonito posredovanje bez koristi | Posredovanje, korišćenjem položaja ili uticaja, da se izvrši nedopuštena radnja ili ne izvrši obavezna | Zatvor od 1 do 8 godina |
| Stav 4: davanje koristi za nezakonito posredovanje | Obećanje, ponuda ili davanje poklona/koristi da bi se posredovalo kao u stavu 3 | Zatvor od 6 meseci do 5 godina |
| Stav 5: kvalifikovani oblik | Za nezakonito posredovanje iz stava 3 zahtevan ili primljen poklon/korist | Zatvor od 2 do 10 godina |
| Stav 6 | Strano službeno lice kao učinilac prethodnih oblika | Kazna predviđena za odgovarajući oblik |
| Stav 7 | Mera uz kaznu | Oduzimanje poklona i imovinske koristi |
Ključna razlika u odnosu na laičku predstavu: za trgovinu uticajem nije potrebno da je novac prešao iz ruke u ruku. Dovoljno je zahtevati korist, obećati je ili, kod nezakonitog posredovanja, samo iskoristiti položaj da se utiče na službeno lice.
Trgovina uticajem i mito: gde je granica
Mito i trgovina uticajem često idu zajedno u istom postupku, ali su različita dela. Razlika je u tome ko prima korist i za šta.
| Kriterijum | Primanje mita (čl. 367) | Trgovina uticajem (čl. 366) |
|---|---|---|
| Ko prima korist | Službeno lice koje samo odlučuje | Bilo ko sa položajem ili uticajem; ne mora biti službeno lice |
| Za šta se korist daje | Za sopstvenu službenu radnju u okviru ovlašćenja | Za posredovanje kod drugog, koji odlučuje |
| Da li uticaj mora postojati | Ovlašćenje mora postojati | Dovoljan je pretpostavljeni uticaj |
| Kažnjivo bez koristi | Ne | Da, kod posredovanja za nezakonitu radnju (st. 3) |
| Najteža kazna | Zatvor od 2 do 12 godina za nezakonitu radnju | Zatvor od 2 do 10 godina (kvalifikovani oblik) |
Praktičan test: ako osoba kojoj se daje novac sama potpisuje rešenje, izdaje dozvolu ili ocenjuje ispit, radi se o mitu. Ako ta osoba obećava da će „razgovarati" sa onim ko potpisuje, radi se o trgovini uticajem. Ako posrednik deo novca prosledi službenom licu, u postupku se po pravilu pojavljuju oba dela: davanje i primanje mita i trgovina uticajem. Kako su uređeni davanje i primanje mita opisali smo u posebnom tekstu o mitu i kaznama za njega.
Trgovina uticajem i lobiranje: dozvoljeni uticaj ima pravila
Uticanje na odluke organa vlasti nije samo po sebi zabranjeno. Zakon o lobiranju uređuje kada je ono legalno: lobista je upisan u registar koji vodi Agencija za sprečavanje korupcije, zastupa interes korisnika na osnovu ugovora, lobira u vezi sa propisima i opštim aktima, a ne pojedinačnim odlukama o pravima i obavezama konkretne stranke, izveštava o svom radu i ne daje funkcioneru nikakvu korist.
- Legalno lobiranje: registrovan lobista, ugovor sa korisnikom, uticaj na sadržaj propisa, bez poklona i obećanja funkcioneru, uz evidenciju kontakata.
- Trgovina uticajem: neregistrovan posrednik ili bilo ko sa uticajem, korist za sebe ili drugog, uticaj na konkretnu službenu radnju (dozvola, zaposlenje, ocena, nabavka), bez transparentnosti.
- Siva zona: „savetnici" i „konsultanti" bez registracije koji naplaćuju pristup funkcionerima; ako je ugovorena naknada vezana za ishod pojedinačne odluke, to je obeležje trgovine uticajem, a ne usluge.
Detaljan pregled dozvoljenog i nedozvoljenog dat je u tekstu o lobiranju u Srbiji; ovde je dovoljno zapamtiti da legalan uticaj ima ime, ugovor i registar, a nelegalan ima koverat i obećanje.
Trgovina uticajem u sudskoj praksi: tipični obrasci
Sudska praksa u Srbiji, uključujući odluke Vrhovnog suda po zahtevima za zaštitu zakonitosti, pokazuje nekoliko ponavljajućih obrazaca. Opisani su uopšteno, bez identifikacije lica.
- „Sređivanje" zaposlenja u javnom sektoru. Posrednik uzima novac od kandidata obećavajući da će preko poznanika obezbediti prijem u javnu ustanovu ili preduzeće. Sudovi ovaj obrazac kvalifikuju kao osnovni oblik dela i kada do zaposlenja nikad nije došlo.
- Posredovanje kod inspekcija i u upravnim postupcima. Korist se traži da bi se „ubrzala" dozvola, ublažio inspekcijski nalaz ili odložila kontrola. Kada je cilj bila radnja koja se nije smela izvršiti, radi se o težem obliku.
- Uticaj u krivičnim i prekršajnim postupcima. Obećanje da će se preko veza u policiji, tužilaštvu ili sudu postupak „usporiti" ili ishod omekšati. Ovde se po pravilu primenjuju stavovi o nezakonitom posredovanju.
- Lanac posrednika. Korist ide preko dva ili više lica, pa se pored osnovnog dela pojavljuju i saizvršilaštvo i pomaganje; sudovi su razmatrali i pitanje da li se pomaganje može izvršiti nakon što je korist već primljena.
- Posrednik bez stvarnog uticaja. Učinilac se samo pozivao na veze koje nije imao. Praksa ovo ne tretira kao prevaru nego kao trgovinu uticajem, upravo zbog formulacije o pretpostavljenom uticaju.
Dokazivanje najčešće počiva na komunikaciji između posrednika i stranke, praćenju tokova novca i iskazima lica koja su korist dala. Kod ovog dela lice koje je dalo korist često je istovremeno i oštećeno i učinilac aktivnog oblika, pa njegova spremnost da prijavi delo ima veliki značaj za dokazivanje. Blagovremena prijava i saradnja sa tužilaštvom cene se kao olakšavajuće okolnosti pri odmeravanju kazne.
Kako prepoznati i prijaviti trgovinu uticajem
Građanin se sa ovim delom najčešće sreće kao strana kojoj neko nudi „rešenje preko veze". Znakovi upozorenja su jednostavni: tražena naknada za ono na šta se već ima pravo, pozivanje na poznanstva umesto na propis, insistiranje na gotovini i odsustvo bilo kakvog pisanog traga.
- Ne pristajati i ne davati novac; davanje koristi posredniku je samo po sebi krivično delo (st. 2 i 4).
- Sačuvati poruke, brojeve telefona, vreme i mesto razgovora, imena koja su pomenuta.
- Prijaviti nadležnom javnom tužilaštvu ili policiji; za koruptivna dela postoje posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije.
- Ako je saznanje stečeno na radnom mestu, zaposleni može postupati kao uzbunjivač po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, uz zaštitu od odmazde.
- Ako je u pitanju funkcioner, prijava se može podneti i Agenciji za sprečavanje korupcije, koja ispituje povredu zakona iz svoje nadležnosti i prosleđuje tužilaštvu ono što ukazuje na krivično delo.
Zaključak
Trgovina uticajem je krivično delo kojim zakon zatvara prostor između mita i legalnog lobiranja: kažnjava prodaju pristupa onima koji odlučuju, bez obzira na to da li posrednik zaista ima uticaj i da li je službena radnja ikad izvršena. Kazne idu od šest meseci do deset godina zatvora, zavisno od toga da li je posredovano za zakonitu ili nezakonitu radnju i da li je korist tražena ili primljena. Za građane poruka je jednostavna: ko nudi rešenje „preko veze" za novac, nudi učešće u krivičnom delu, i to na obe strane.