Šta je indeks percepcije korupcije
Indeks percepcije korupcije (engl. Corruption Perceptions Index, CPI) objavljuje međunarodna organizacija Transparency International. Indeks za 2025. godinu, objavljen 10. februara 2026, bio je 31. po redu i obuhvatio je 182 države i teritorije. U Srbiji rezultate svake godine predstavlja nacionalni ogranak ove mreže, organizacija Transparentnost Srbija.
Indeks se bavi korupcijom u javnom sektoru, odnosno ponašanjem državnih funkcionera i javnih službenika. Korupcija se pri tome shvata kao zloupotreba javnih ovlašćenja za privatnu korist. Korupcija između privatnih firmi nije predmet merenja. Ako vam je potrebno šire objašnjenje samog pojma i njegovih oblika, pogledajte tekst Šta je korupcija: definicija, oblici i primeri.
Zašto se zove indeks „percepcije”
Korupciju je teško direktno izmeriti, jer se po pravilu odvija u tajnosti. Broj krivičnih prijava ili presuda više govori o aktivnosti policije i tužilaštva nego o stvarnoj raširenosti korupcije. Zato CPI meri opažanje: kako korupciju u javnom sektoru procenjuju ljudi koji je prate profesionalno, analitičari rizika, stručnjaci i privrednici.
Kako se računa indeks percepcije korupcije
CPI je agregatni indeks. To znači da sam ne sprovodi anketu, već objedinjuje rezultate postojećih istraživanja i procena drugih organizacija. Postupak se može opisati u nekoliko koraka:
- Prikupljanje izvora. Koristi se do 13 izvora podataka: procene rizika za investitore, indeksi vladavine prava i demokratske tranzicije, ankete među privrednicima i ocene stručnjaka za pojedine zemlje.
- Provera aktuelnosti. U obzir se uzimaju samo istraživanja objavljena u prethodna 24 meseca.
- Prag za rangiranje. Zemlja ulazi na listu samo ako je obuhvaćena sa najmanje tri izvora.
- Svođenje na istu skalu. Svaki izvor ima sopstvenu skalu, pa se rezultati preračunavaju na skalu od 0 do 100.
- Prosek. Konačni skor zemlje je prosek preračunatih ocena iz svih izvora koji je obuhvataju.
- Procena nepouzdanosti. Uz skor se objavljuju standardna greška i interval poverenja, koji pokazuju koliko se izvori međusobno slažu.
Na skali, 100 znači da se javni sektor opaža kao veoma „čist”, a 0 kao veoma korumpiran. Mesto na listi određuje se tek na kraju, poređenjem skorova svih zemalja.
Šta se procenjuje u izvorima
Izvori obuhvataju niz ponašanja koja se smatraju korupcijom u javnom sektoru:
- podmićivanje službenika i funkcionera;
- zloupotreba javnih sredstava;
- korišćenje javne funkcije za privatnu korist;
- nepotizam pri zapošljavanju u državnoj službi;
- „zarobljavanje države”, kada uske interesne grupe oblikuju odluke vlasti.
Neki izvori ocenjuju i mehanizme za sprečavanje korupcije: da li se korumpirani službenici delotvorno gone, da li postoje propisi o sukobu interesa, pristupu informacijama i javnim nabavkama, koliko je pravosuđe nezavisno i da li su uzbunjivači i novinari zaštićeni.
Šta CPI meri, a šta ne meri
Najveći broj nesporazuma oko indeksa nastaje kada se od njega očekuje nešto što nije namenjen da pokaže.
| CPI meri | CPI ne meri |
|---|---|
| Opažanje korupcije u javnom sektoru | Korupciju u privatnom sektoru i između firmi |
| Procene stručnjaka i poslovnih ljudi | Mišljenje građana iz ankete javnog mnjenja |
| Stanje u periodu od oko dve godine | Trenutnu, nedeljnu ili mesečnu situaciju |
| Relativni položaj u odnosu na druge zemlje | Tačan broj slučajeva, prijava ili presuda |
| Dugoročni trend skora zemlje | Kvalitet usvojenih zakona ili najave reformi same po sebi |
Drugim rečima, novi zakon ili antikorupcijska akcija neće odmah promeniti skor. Promena se pojavljuje tek kada se praksa promeni toliko da to primete oni koji ocenjuju, a i tada postepeno, jer indeks obuhvata istraživanja iz poslednje dve godine.
Prednosti i ograničenja
Prednost indeksa je što obuhvata gotovo sve zemlje sveta i omogućava praćenje iz godine u godinu, a druge vrste merenja korupcije uglavnom daju slične nalaze. Ograničenje je što se oslanja na percepciju, uključujući i procene stranih posmatrača, pa ga je korisno čitati zajedno sa drugim istraživanjima, na primer anketama građana i analizama primene pojedinih propisa.
Indeks percepcije korupcije Srbija: rezultati kroz godine
Srbija je u indeksu za 2025. obuhvaćena sa sedam izvora, jednim manje nego prethodnih godina. Ni u jednom od tih izvora nije zabeležen napredak: u tri je ocena ostala ista, a u četiri je niža nego godinu ranije. Ocenjuje se teritorija Srbije bez Kosova i Metohije, za koje se indeks izrađuje posebno.
| Godina indeksa | Skor Srbije (0–100) | Mesto na listi |
|---|---|---|
| 2020 | 38 | 94. |
| 2021 | 38 | 96. |
| 2022 | 36 | 101. |
| 2023 | 36 | 104. |
| 2024 | 35 | 105. |
| 2025 | 33 | 116. (od 182) |
Poslednji put skor Srbije bio je poboljšan 2016. godine, kada je iznosio 42 poena. Od tada je ostajao isti ili opadao, pa je rezultat za 2025. najslabiji od kada se primenjuje sadašnja metodologija. Globalni prosek iznosi 42, što je devet poena više od skora Srbije, a prosek za Evropu 56.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije uspeh meri upravo kroz ovaj indeks: postavljeni cilj je da Srbija do kraja 2028. dostigne bar globalni prosek, koji je u vreme donošenja strategije bio 43 poena.
Indeks percepcije korupcije 2025. u regionu i svetu
Poređenje sa susednim zemljama pomaže da se rezultat stavi u kontekst, jer one imaju sličnu istoriju i slične izvore ocena.
| Zemlja | Skor 2024 | Skor 2025 |
|---|---|---|
| Slovenija | 60 | 58 |
| Hrvatska | 47 | 47 |
| Crna Gora | 46 | 46 |
| Rumunija | 46 | 45 |
| Bugarska | 43 | 40 |
| Mađarska | 41 | 40 |
| Severna Makedonija | 40 | 40 |
| Albanija | 42 | 39 |
| Bosna i Hercegovina | 33 | 34 |
| Srbija | 35 | 33 |
Na vrhu liste za 2025. nalaze se Danska (89), Finska (88) i Singapur (84), a na dnu Venecuela (10), Somalija i Južni Sudan (po 9). Globalni prosek je posle deset godina pao za jedan poen, sa 43 na 42.
Kako čitati rezultate indeksa percepcije korupcije
Iza jednog broja stoji dosta metodologije, pa vredi imati na umu nekoliko pravila pre nego što se izvede zaključak:
- Gledajte skor, a ne mesto na listi. Broj zemalja na listi se menja, pa pad za nekoliko mesta može da znači i da su druge zemlje napredovale.
- Male promene uzimajte sa rezervom. Razlika od jednog poena često je u granicama statističke greške.
- Proverite broj izvora. Ako se promeni broj istraživanja koja obuhvataju zemlju, skor se može pomeriti i bez promene stanja.
- Pratite trend od više godina. Pet ili deset godina u istom smeru govori mnogo više od jedne godine.
- Poredite samo uporedivo. Skorovi su potpuno uporedivi od indeksa za 2012. Ranije ocene na skali od 0 do 10 ne treba množiti sa deset i porediti sa današnjim.
- Čitajte indeks uz druge podatke. Ankete građana, nalazi državnih kontrolnih organa i analize primene propisa dopunjuju sliku.
Ključno pravilo: indeks percepcije korupcije je termometar, a ne dijagnoza. Pokazuje kako se stanje opaža i u kom smeru se kreće, ali uzroke treba tražiti u konkretnim propisima, institucijama i praksi.
Zašto je percepcija korupcije važna
Iako ne meri broj slučajeva, CPI ima praktične posledice. Investitori i banke koriste procene rizika koje ulaze u indeks, pa loša percepcija može da poskupi zaduživanje i obeshrabri ulaganja. Indeks se prati i u procesu evropskih integracija, gde je borba protiv korupcije deo poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima.
Za građane, rezultat je povod da se postavi pitanje kako rade mehanizmi koji treba da spreče korupciju: javnost rada, kontrola imovine funkcionera, javne nabavke i zaštita uzbunjivača. Zašto je javnost rada uprave toliko važna, objasnili smo u tekstu Transparentnost: značenje pojma i zašto smanjuje korupciju.
Zaključak
Indeks percepcije korupcije spaja do 13 međunarodnih izvora u jedan skor od 0 do 100 i pokazuje kako se korupcija u javnom sektoru opaža, a ne koliko je slučajeva otkriveno. Srbija je za 2025. dobila 33 poena i 116. mesto, uz trend pada od 2016. godine. Rezultat se najbolje čita kroz skor i višegodišnji trend, uz poređenje sa regionom i drugim podacima o radu institucija.