Kada se u javnosti postavi pitanje da li je neki funkcioner prijavio imovinu, da li je odlučivao u sopstvenom interesu ili da li je u kampanji koristio službeni automobil, odgovor najčešće vodi do iste institucije. Agencija za sprečavanje korupcije je organ koji u Srbiji nadzire pravila o sukobu interesa, imovini javnih funkcionera i finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj tekst objašnjava šta ona po zakonu radi, a šta ne, i u kojim situacijama građani mogu da joj se obrate.
Šta je Agencija za sprečavanje korupcije
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, Agencija je samostalan i nezavisan državni organ koji za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Ima svojstvo pravnog lica, sedište u Beogradu, a sredstva za rad dobija iz posebnog razdela budžeta Republike Srbije.
Agencija nije nastala ni iz čega: danom početka primene zakona, 1. septembra 2020. godine, dotadašnja Agencija za borbu protiv korupcije nastavila je rad pod sadašnjim nazivom. Organi Agencije su direktor i Veće Agencije. Direktora bira Narodna skupština posle javnog konkursa, na mandat od pet godina, a isto lice može biti izabrano najviše dva puta.
Nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije
Nadležnosti su nabrojane u članu 6. zakona. Najvažnije za građane i javne funkcionere mogu se grupisati ovako:
| Oblast | Šta Agencija radi |
|---|---|
| Sukob interesa i nespojivost funkcija | rešava o sukobu interesa, odlučuje o kumulaciji javnih funkcija, vodi postupke zbog povrede zakona i izriče mere |
| Imovina i prihodi funkcionera | vodi i objavljuje Registar javnih funkcionera i Registar imovine i prihoda, proverava izveštaje o imovini |
| Finansiranje političkih aktivnosti i lobiranje | obavlja poslove po zakonima koji uređuju finansiranje političkih aktivnosti i lobiranje |
| Predstavke građana | postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica koje ukazuju na sumnju u korupciju |
| Planovi integriteta | nadzire donošenje i sprovođenje planova integriteta u organima javne vlasti |
| Prevencija i propisi | daje mišljenja o primeni zakona, ocenjuje rizike od korupcije u nacrtima zakona, istražuje stanje korupcije |
| Strateški dokumenti i obuke | nadzire sprovođenje antikorupcijskih strategija, donosi program obuke, obavlja međunarodnu saradnju |
Agencija može da podnese krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za disciplinski postupak. Ona, međutim, nije sud, tužilaštvo ni policija: ne istražuje krivična dela i ne izriče krivične sankcije, već utvrđuje povrede Zakona o sprečavanju korupcije i prosleđuje ostalo nadležnim organima.
Sukob interesa i pokloni
Zakon definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. U istu oblast spadaju pravila o poklonima: funkcioner i član porodice ne smeju da prime poklon u vezi sa vršenjem funkcije, osim protokolarnog i prigodnog, a i takvi pokloni po pravilu postaju javna svojina.
Imovina i prihodi javnih funkcionera
Javni funkcioner podnosi Agenciji izveštaj o imovini i prihodima u roku od 30 dana od izbora, postavljenja ili imenovanja, i to za sebe, supružnika ili vanbračnog partnera i maloletnu decu koja žive u istom domaćinstvu. Agencija proverava tačnost izveštaja prema godišnjem planu provere, a vanredno kada posumnja da podaci nisu tačni. Deo podataka iz registra je javno dostupan i pretražuje se preko sajta Agencije.
Izmene zakona iz 2026. godine
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije objavljen je u „Službenom glasniku RS“ broj 80/2026 i stupio je na snagu narednog dana. Neke od važnijih promena:
- proširen je pojam javnog funkcionera, pa sada izričito obuhvata i državne službenike na položaju, direktore i članove nadzornih i izvršnih odbora javnih preduzeća i pravnih lica u većinskom javnom vlasništvu;
- detaljno su uređena pravila o ponašanju funkcionera tokom izborne kampanje, uključujući zabranu korišćenja javnih resursa za promociju političkih subjekata i pravila o nalozima na društvenim mrežama;
- uveden je član 50a, po kome Agencija posle raspisivanja izbora prati aktivnosti javnih funkcionera i jednom nedeljno objavljuje nalaze praćenja;
- u izveštaju o imovini prijavljuje se i digitalna imovina (kriptovalute), bez obzira na vrednost;
- protiv rešenja kojim direktor odbije prijavu podnosilac može da izjavi žalbu Veću Agencije u roku od 15 dana.
Lica koja su izmenama postala javni funkcioneri, kao i članovi opštinskih i gradskih veća, dužna su da podnesu izveštaj o imovini u roku od 60 dana od stupanja izmena na snagu. Prema obaveštenju objavljenom na sajtu Agencije, taj rok ističe 2. novembra 2026. godine.
Pravila o kampanji su usko povezana sa propisima o novcu u politici, o čemu više piše u tekstu finansiranje izborne kampanje: rokovi i pravila.
Kada se građani mogu obratiti Agenciji
Građanin ili pravno lice mogu da se obrate Agenciji na dva osnovna načina, koje zakon jasno razlikuje.
| Vrsta obraćanja | Kada se koristi | Šta mora da sadrži |
|---|---|---|
| Prijava za pokretanje postupka (član 78) | sumnja da je javni funkcioner prekršio Zakon o sprečavanju korupcije: sukob interesa, nespojivost, kumulacija funkcija, pokloni, imovina | ime funkcionera, funkciju i organ, činjenice iz kojih proizlazi sumnja, podatke o podnosiocu i potpis |
| Predstavka (član 87 i dalje) | činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju u radu organa javne vlasti | naziv organa, lice na koje se odnosi, vreme, mesto i opis radnje, podatke o podnosiocu |
I prijava i predstavka mogu biti anonimne, ali tada moraju da sadrže dovoljno jasne podatke. Po anonimnoj predstavci Agencija postupa samo ako navodi izazivaju sumnju u korupciju. Kada nije nadležna, predstavku prosleđuje nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca.
Kako izgleda postupak, korak po korak
- Podnosilac dostavlja pisanu prijavu ili predstavku, poštom ili elektronski, prema uputstvima na sajtu Agencije.
- Ako je predstavka nepotpuna, Agencija obaveštava podnosioca, koji ima 15 dana da je dopuni.
- U postupku zbog povrede zakona funkcioner dobija obaveštenje i rok od 15 dana da se pismeno izjasni.
- Direktor donosi rešenje kojim utvrđuje povredu i izriče meru ili obustavlja postupak.
- Podnosilac predstavke se obaveštava o ishodu postupanja.
Zakon propisuje da Agencija štiti identitet podnosioca prijave i predstavke: podatke o njemu ne može da dostavi nikome osim sudu, koji odlučuje da li identitet može biti otkriven radi javnog interesa ili zaštite prava trećih lica.
Mere koje Agencija izriče
Javnom funkcioneru za kog se utvrdi povreda zakona može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Funkcioneru koga su neposredno izabrali građani, kao i licu kome je funkcija prestala, umesto preporuke za razrešenje može se izreći javno objavljivanje odluke o povredi zakona. Pri izboru mere uzimaju se u obzir težina i posledice povrede i mogućnost da se ona otkloni.
Ako povreda ima obeležja prekršaja, Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Izmene iz 2026. predviđaju izuzetak za funkcionera kome je prvi put izrečena opomena zbog lakše povrede.
Šta nije u nadležnosti Agencije
Česta zabuna je da se Agenciji prijavljuje svaka sumnja na mito ili zloupotrebu. Krivična dela, poput primanja mita ili zloupotrebe službenog položaja, prijavljuju se policiji ili javnom tužilaštvu. Zaštita uzbunjivača uređena je posebnim zakonom, a sudsku zaštitu uzbunjivačima pružaju sudovi. Agencija u tim situacijama može da prosledi predmet nadležnom organu, ali ne vodi krivični postupak.
Rad Agencije se dodiruje i sa pravilima o lobiranju, koje je zakon poverio upravo njoj; o toj temi pisano je i u vesti zakon o lobiranju povećava transparentnost u donošenju propisa.
Ukratko
Agencija za sprečavanje korupcije je nezavisan državni organ koji nadzire sukob interesa, imovinu i prihode javnih funkcionera, finansiranje političkih aktivnosti, lobiranje i planove integriteta. Građani joj se obraćaju prijavom kada sumnjaju da je funkcioner prekršio zakon, ili predstavkom kada sumnjaju na korupciju u radu organa javne vlasti, a mogu ostati i anonimni. Za krivična dela nadležni su policija i tužilaštvo. Važeći tekst zakona i aktuelna obaveštenja treba proveriti na zvaničnim izvorima, jer je zakon menjan 2026. godine.