Šta je korupcija: zakonska definicija
U Srbiji osnovnu definiciju daje Zakon o sprečavanju korupcije. Prema njegovom članu 2, korupcija je odnos koji se zasniva korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.
Iz te definicije vide se tri elementa koja moraju postojati zajedno:
- položaj ili uticaj – službeni (lekar u javnoj bolnici, službenik, inspektor) ili društveni (uticajna osoba bez formalne funkcije);
- korišćenje tog položaja – radnja ili propuštanje koje ne bi bilo moguće bez njega;
- nedozvoljena korist – novac, poklon, usluga, zaposlenje ili bilo kakva prednost, za sebe ili za drugog.
Zakonska definicija je šira od pojma krivičnog dela. Neka koruptivna ponašanja su krivična dela iz Krivičnog zakonika, a neka su povrede pravila o sukobu interesa ili primanju poklona, o kojima odlučuje Agencija za sprečavanje korupcije.
Korupcija značenje: kako je definišu međunarodne organizacije
Transparency International, mreža organizacija koja se bavi suzbijanjem korupcije, koristi kraću definiciju: korupcija je zloupotreba poverene moći radi privatne koristi. Reč „poverene" je ključna, jer obuhvata ne samo državne službenike već i direktore, sudije, novinare ili zaposlene u privatnim firmama kojima je neko poverio odlučivanje.
Ista organizacija navodi da se korupcija javlja u državnoj upravi, pravosuđu, privredi, medijima i civilnom društvu, kao i u zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi i sportu. Kao tipične primere navodi službenike koji traže ili primaju novac ili usluge u zamenu za svoj posao, političare koji javni novac ili javne poslove i radna mesta daju prijateljima i porodici i kompanije koje podmićuju službenike da bi dobile unosne ugovore.
Sitna i velika korupcija: koja je razlika
U literaturi se korupcija najčešće deli prema nivou na kome se dešava i šteti koju proizvodi.
| Vrsta | Šta podrazumeva | Ko je najčešće pogođen |
|---|---|---|
| Sitna (administrativna) korupcija | Svakodnevna zloupotreba poverene moći od strane javnih službenika u kontaktu sa građanima koji pokušavaju da dođu do osnovnih dobara ili usluga | Pacijenti, roditelji, vozači, svi koji koriste javne usluge |
| Velika korupcija | Zloupotreba moći na visokom nivou koja koristi malom broju ljudi na račun mnogih i nanosi ozbiljnu i široku štetu | Cela zajednica, kroz skuplje javne nabavke, lošije usluge i manje poverenja |
| Politička korupcija | Manipulisanje politikama, institucijama i procedurama pri raspodeli resursa i finansiranja od strane političkih donosilaca odluka, radi očuvanja moći, statusa i bogatstva | Građani kao birači i poreski obveznici |
Definicije u tabeli preuzete su iz rečnika organizacije Transparency International, koja za veliku korupciju dodaje da ona često ostaje nekažnjena. Sitna korupcija je vidljivija u svakodnevnom životu, ali obe vrste podrivaju poverenje u institucije.
Oblici korupcije i primeri iz svakodnevnog života
Oblici korupcije razlikuju se po tome ko nudi, ko traži i šta se razmenjuje. Tabela povezuje najčešće pojavne oblike sa propisima i jednostavnim primerima.
| Oblik korupcije | Šta je to | Primer iz svakodnevnog života | Propis |
|---|---|---|---|
| Primanje i davanje mita | Službeno lice traži ili prima poklon ili drugu korist da izvrši ili ne izvrši službenu radnju; kažnjiv je i onaj ko mito nudi | „Koverta" da bi se preskočila lista čekanja ili izbegla kazna | Krivični zakonik, čl. 367 i 368 |
| Trgovina uticajem | Traženje ili primanje koristi da bi se, koristeći stvarni ili pretpostavljeni uticaj, posredovalo kod službenog lica | Posrednik koji za novac „sređuje" dozvolu preko poznanika | Krivični zakonik, čl. 366 |
| Zloupotreba službenog položaja | Službeno lice iskorišćavanjem položaja, prekoračenjem ovlašćenja ili nevršenjem dužnosti pribavi korist ili nanese štetu | Službenik koji svesno ne naplati obavezu povezanoj firmi | Krivični zakonik, čl. 359 |
| Sukob interesa | Javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na vršenje funkcije | Član komisije odlučuje o ponudi firme svog srodnika | Zakon o sprečavanju korupcije, čl. 41 |
| Nepotizam i klijentelizam | Davanje posla, funkcije ili ugovora rođacima, prijateljima ili političkim saveznicima umesto najboljem kandidatu | Zapošljavanje rođaka bez stvarne konkurencije | Pravila o sukobu interesa i povezanim licima |
| Nedozvoljeni pokloni | Javni funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem funkcije, osim protokolarnih i prigodnih u propisanim granicama | „Zahvalnica" u vidu skupog poklona posle povoljnog rešenja | Zakon o sprečavanju korupcije, čl. 57–62 |
Mito i korupcija: da li je to isto?
Mito je jedan, najpoznatiji oblik korupcije, ali korupcija nije samo mito. Zapošljavanje rođaka, nameštanje javne nabavke ili korišćenje informacija sa posla za privatni posao takođe su korupcija, iako u njima ne mora da kruži novac u koverti.
Korupcija i sukob interesa: u kakvom su odnosu
Česta zabuna je da su korupcija i sukob interesa isto. Nisu. Sukob interesa je situacija: funkcioner ima privatni interes koji može da utiče na njegovu odluku. Sam po sebi on ne znači da je neko nešto stekao. Korupcija je ishod: položaj je stvarno iskorišćen za nedozvoljenu korist.
Zato zakon traži da se sukob interesa prijavi i izbegne na vreme. Neprijavljen i nerešen sukob interesa često je prvi korak ka korupciji. O tome ko nadzire ova pravila više piše u tekstu Agencija za sprečavanje korupcije: nadležnosti.
Korisno pravilo: ako bi vam bilo neprijatno da odluka i vaša veza sa onim o kome odlučujete budu javno objavljeni, verovatno postoji sukob interesa koji treba prijaviti.
Korupcija u Srbiji: kako se meri
Korupciju je teško meriti direktno, jer učesnici nemaju interes da je prijave. Zato se najčešće koriste indeksi percepcije i istraživanja iskustava građana. Najpoznatiji je Indeks percepcije korupcije (CPI) organizacije Transparency International, koji ocenjuje percepciju korupcije u javnom sektoru na skali od 0 (veoma korumpirano) do 100 (veoma čisto).
Prema CPI za 2025. godinu, objavljenom 10. februara 2026, Srbija je imala 33 poena i 116. mesto od 182 ocenjene zemlje i teritorije, dva poena manje nego godinu ranije. Transparentnost Srbija je ocenila da je to najlošiji rezultat Srbije u poslednje dve decenije.
Indeks pokazuje kako korupciju u javnom sektoru vide stručnjaci i privrednici, a ne broj presuda ili prijava. Zato se uz njega koriste i drugi pokazatelji, poput statistike prijava i postupaka.
Šta građanin može da uradi
- Odbijte da date mito, čak i kad ga službenik nagoveštava. Krivični zakonik predviđa da se davalac mita koji prijavi delo pre nego što je saznao da je otkriveno može osloboditi od kazne.
- Zapišite činjenice: datum, mesto, ime ili oznaku službenika, šta je traženo i ko je bio prisutan.
- Prijavite krivično delo policiji ili javnom tužilaštvu, a sumnju na sukob interesa ili nedozvoljen poklon funkcionera Agenciji za sprečavanje korupcije.
- Tražite pisani odgovor ustanove ako vam je usluga uskraćena ili odložena bez razloga.
- Pratite javne podatke o imovini funkcionera, javnim nabavkama i finansiranju partija; vodič o pravilima za kampanje dostupan je u tekstu Finansiranje izborne kampanje 2026.
Zaključak
Korupcija je korišćenje položaja ili uticaja radi nedozvoljene koristi. Ona ne znači samo mito, već i trgovinu uticajem, zloupotrebu položaja, nepotizam i nedozvoljene poklone. Sukob interesa nije isto što i korupcija, ali je njen čest uvod. Razumevanje ovih pojmova prvi je korak da se koruptivna situacija prepozna, odbije i prijavi nadležnom organu.