Transparentnost: značenje reči i poreklo pojma
Reč transparentnost potiče od latinskog spoja trans (kroz) i parere (pojaviti se, biti vidljiv). U svakodnevnom jeziku znači providnost: kroz transparentno staklo vidi se šta je iza njega. Kao sinonimi se koriste providnost, otvorenost i javnost rada.
U pravu i politici pojam je preuzeo preneseno značenje. Transparentan je onaj organ čije se odluke, troškovi i postupci mogu videti i proveriti spolja, bez posebne dozvole i bez dokazivanja zašto vas to zanima. Zato se transparentnost redovno pominje zajedno sa odgovornošću i integritetom.
Šta znači transparentnost u javnoj upravi
Za organe vlasti transparentnost znači da građani mogu da saznaju ko odlučuje, na osnovu čega, koliko to košta i sa kakvim rezultatom. To nije samo stvar dobre volje rukovodioca. U Srbiji je veliki deo ove obaveze propisan zakonima: o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o budžetskom sistemu, o javnim nabavkama, o sprečavanju korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti i o lobiranju.
Reaktivna i proaktivna transparentnost
Postoje dva osnovna načina na koje institucija postaje otvorena:
- Reaktivna transparentnost znači da organ daje informaciju kada je neko zatraži, na primer po zahtevu za pristup informacijama.
- Proaktivna transparentnost znači da organ sam, bez ičijeg zahteva, objavljuje podatke o svom radu: budžet, ugovore, odluke, izveštaje i kontakte.
- Otvoreni podaci su korak dalje: podaci se objavljuju u mašinski čitljivom obliku, tako da ih novinari, istraživači i programeri mogu preuzeti i analizirati.
Proaktivno objavljivanje je jeftinije za sve strane. Što više podataka organ sam objavi, to manje zahteva mora da obrađuje, a građanin brže dolazi do odgovora.
| Oblik transparentnosti | Šta znači u praksi | Primer u Srbiji |
|---|---|---|
| Pristup informacijama | Svako može tražiti dokument koji organ poseduje | Zahtev po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja |
| Informator o radu | Organ sam objavljuje osnovne podatke o sebi | Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu koji vodi Poverenik |
| Otvoreni budžet | Plan i izvršenje budžeta su javni i razumljivi | Zakon o budžetu, izveštaji o izvršenju, građanski vodič kroz budžet |
| Javne nabavke | Planovi, pozivi, odluke i ugovori su objavljeni | Portal javnih nabavki |
| Imovina funkcionera | Deo podataka o imovini i prihodima je javan | Registar imovine i prihoda javnih funkcionera |
| Novac u politici | Prihodi i rashodi stranaka i kampanja su javni | Finansijski izveštaji političkih subjekata |
Proaktivno objavljivanje: informator o radu
Najstariji alat proaktivne transparentnosti u Srbiji je informator o radu. Prema članu 39 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, organ vlasti je dužan da izrađuje i objavljuje informator sa osnovnim podacima o svom radu: organizaciji, nadležnostima, budžetu, javnim nabavkama, platama, uslugama koje pruža i načinu podnošenja zahteva.
Posle izmena zakona iz 2021. godine informator se izrađuje u elektronskom, mašinski čitljivom obliku i objavljuje preko Jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji je pustio u rad Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Podaci se ažuriraju najkasnije 30 dana od nastanka promene, a ako organ ne izradi ili ne ažurira informator, Poverenik može da pokrene prekršajni postupak.
Za građane to znači da se o jednoj opštini, školi ili javnom preduzeću na jednom mestu mogu naći podaci koji su ranije bili razbacani po različitim sajtovima. Kada informator ne sadrži ono što vam treba, sledeći korak je zahtev; o tome kako se piše i koji su rokovi detaljno govori vodič zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Otvoreni budžet: kako se prati javni novac
Budžet je dokument u kome se najjasnije vidi šta vlast zaista smatra prioritetom. Transparentnost budžeta se meri time da li su ključni dokumenti objavljeni na vreme, da li su dovoljno detaljni i da li građani mogu da učestvuju u njihovoj pripremi.
Međunarodno istraživanje Open Budget Survey organizacije International Budget Partnership za 2023. godinu dalo je Srbiji ocenu transparentnosti 51 od 100, što je 55. mesto od 125 zemalja i iznad globalnog proseka od 45. Isto istraživanje pokazuje slabiju stranu: učešće javnosti u budžetskom procesu ocenjeno je sa svega 2 od 100. Prema nalazima istraživanja, polugodišnji pregled izvršenja budžeta nije objavljen, a građanski budžet postoji, ali sa skromnim sadržajem.
Na lokalnom nivou otvoreni budžet obično znači objavljenu odluku o budžetu, rebalanse, izveštaje o izvršenju i, sve češće, pojednostavljeni „građanski vodič“ koji objašnjava na šta se troši novac poreskih obveznika.
Javne nabavke kao test transparentnosti
Javne nabavke su oblast u kojoj se kroz ugovore troši veliki deo javnog novca, pa se tu transparentnost najlakše proverava. Od primene važećeg Zakona o javnim nabavkama postupci se sprovode elektronski, preko Portala javnih nabavki. Na portalu se objavljuju planovi nabavki, javni pozivi, konkursna dokumentacija, odluke i obaveštenja o zaključenim ugovorima.
Kada su ti dokumenti javni, svako može da uporedi procenjenu i ugovorenu vrednost, broj ponuđača i uslove koje je naručilac postavio. Na primer, kada se na tender za koji postoji tržište stalno javlja samo jedan ponuđač, to je signal koji zaslužuje dodatno pitanje. Ulogu institucija u ovom sistemu objašnjava pregled o Kancelariji za javne nabavke.
Zašto transparentnost smanjuje korupciju
Korupcija najlakše opstaje tamo gde odluke donosi mali krug ljudi, bez traga i bez kontrole. Transparentnost ne sprečava svaku zloupotrebu, ali menja računicu onoga ko bi je pokušao:
- povećava rizik otkrivanja, jer ugovori, troškovi i imovina mogu da se uporede i analiziraju;
- daje materijal kontrolorima: novinarima, udruženjima, Državnoj revizorskoj instituciji, tužilaštvu i Agenciji za sprečavanje korupcije;
- otežava sukob interesa, jer se veze između funkcionera, firmi i ugovora lakše uočavaju;
- podiže kvalitet odluka, jer organ zna da će obrazloženje biti javno;
- vraća poverenje kada građani mogu sami da provere tvrdnje vlasti.
Percepcija korupcije u Srbiji pokazuje koliko je to potrebno. Prema Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu organizacije Transparency International, koji je predstavila Transparentnost Srbija, Srbija ima 33 poena od 100 i deli 116. mesto od 182 zemlje i teritorije. To je najniži rezultat od 2012. godine, kada je uvedena sadašnja metodologija. Šira objašnjenja pojma korupcije i njenih oblika nalaze se u tekstu šta je korupcija.
Transparentnost nije isto što i mnogo objavljenih dokumenata. Podatak je koristan tek kada je potpun, objavljen na vreme, lako pretraživ i u formatu koji se može preuzeti i uporediti.
Kako građani mogu da koriste transparentnost
Otvoreni podaci imaju vrednost samo ako ih neko čita. Ovo je jednostavan redosled koraka kada želite da proverite neki trošak ili odluku lokalne ili republičke vlasti:
- Proverite informator o radu organa: tu su osnovni podaci o budžetu, nabavkama i zaposlenima.
- Pronađite budžet i izveštaj o izvršenju za godinu koja vas zanima i uporedite planirano i potrošeno.
- Na Portalu javnih nabavki potražite postupak po nazivu naručioca ili predmetu nabavke.
- Za podatke o funkcionerima pogledajte javne registre koje objavljuje Agencija za sprečavanje korupcije.
- Ako podatak nije objavljen, podnesite zahtev za pristup informacijama i sačuvajte dokaz o predaji.
- Ako organ ne odgovori ili odbije zahtev bez osnova, iskoristite pravo na žalbu Povereniku.
| Šta proveravate | Gde se podatak obično nalazi |
|---|---|
| Nadležnosti, zaposleni, plate, budžet organa | Informator o radu u sistemu Poverenika |
| Tenderi, odluke o dodeli i ugovori | Portal javnih nabavki |
| Imovina i prihodi funkcionera | Registri na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije |
| Finansiranje stranaka i kampanja | Izveštaji političkih subjekata na sajtu Agencije |
| Skupovi podataka za analizu | Portal otvorenih podataka (data.gov.rs) |
| Nalazi revizije trošenja novca | Izveštaji Državne revizorske institucije |
Kako otvoreni podaci mogu da pomognu u otkrivanju nepravilnosti, opisano je i u vesti otvoreni podaci i borba protiv korupcije.
Granice transparentnosti
Transparentnost nije apsolutna. Zakon dozvoljava da se pristup informaciji ograniči kada bi njeno otkrivanje ugrozilo, na primer, nečiji život ili bezbednost, vođenje krivičnog ili sudskog postupka, odbranu zemlje ili poslovnu tajnu, kao i kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga se u javnim registrima ne objavljuju jedinstveni matični broj, adresa stanovanja ili brojevi računa.
Važno je razlikovati opravdana ograničenja od zloupotrebe. Ograničenje mora da ima osnov u zakonu, a organ je taj koji mora da obrazloži zašto odbija pristup; građanin ne mora da dokazuje zašto mu je informacija potrebna. Ako se tajnost koristi samo da bi se izbegla kritika, to je upravo situacija za koju postoje žalba i nadzor Poverenika.
Ukratko
Transparentnost u javnoj upravi znači da su odluke, novac i postupci institucija vidljivi i proverljivi. Ostvaruje se kroz pristup informacijama, informatore o radu, otvoreni budžet, objavljene javne nabavke i javne registre funkcionera. Ona sama ne iskorenjuje korupciju, ali je čini rizičnijom i lakšom za otkrivanje, pod uslovom da građani, mediji i kontrolni organi zaista koriste podatke koji su dostupni.