Šta je informacija od javnog značaja i ko je dužan da je da
Pravo na pristup informacijama uređuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021). Prema članu 2, informacija od javnog značaja je informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, koja je nastala u njegovom radu ili u vezi sa njegovim radom i sadržana je u nekom dokumentu.
Krug organa je širok. Prema članu 3, obuhvata državne i pokrajinske organe, organe lokalne samouprave, javna preduzeća, ustanove i druga lica kojima su poverena javna ovlašćenja, kao i privredna društva u većinskom javnom vlasništvu i pravna lica koja se pretežno finansiraju iz javnih sredstava. To znači da zahtev možete uputiti ministarstvu, opštini, školi, domu zdravlja ili javnom komunalnom preduzeću.
Ko može da podnese zahtev i šta se može tražiti
Pravo ima svako: građanin, novinar, udruženje ili firma, bez obzira na državljanstvo. Član 5 garantuje pravo da vam bude saopšteno da li organ poseduje određenu informaciju, da izvršite uvid u dokument i da dobijete kopiju. Tražilac ne mora da navodi razloge zbog kojih traži informaciju.
Najčešće se traže:
- ugovori, računi i dokumentacija o trošenju javnog novca;
- rešenja, dozvole i zapisnici sa sednica;
- izveštaji o radu, inspekcijski i revizorski nalazi;
- podaci o broju zaposlenih, platama funkcionera i troškovima službenih putovanja;
- studije, analize i ekspertize plaćene iz budžeta.
Ovaj zakon je važan alat za praćenje javnih nabavki i sukoba interesa. O institucijama koje se bave tim oblastima više piše u pregledima o nadležnostima Agencije za sprečavanje korupcije i Kancelariji za javne nabavke.
Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja: obrazac i sadržaj
Zahtev se podnosi u pisanoj formi, a organ je dužan da omogući pristup i na osnovu usmenog zahteva koji se unosi u zapisnik. Organ može da propiše obrazac, ali mora da razmotri i zahtev koji nije podnet na tom obrascu. Mnogi organi objavljuju obrazac u svom informatoru o radu.
Šta zahtev mora da sadrži
| Element zahteva | Da li je obavezan | Savet |
|---|---|---|
| Naziv organa vlasti | Da | Proverite tačan naziv i adresu na sajtu organa |
| Ime, prezime i adresa tražioca | Da | Adresa je važna zbog dostave odgovora i rokova |
| Što precizniji opis informacije | Da | Navedite period, broj predmeta ili vrstu dokumenta |
| Način pristupa | Preporučljivo | Uvid, kopija, dostava poštom ili elektronskom poštom |
| Razlog traženja | Ne | Zakon izričito kaže da razlozi nisu potrebni |
Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja: primer
Dobro sročen zahtev je kratak i konkretan. Umesto „sve o rekonstrukciji škole” tražite, na primer: „kopiju ugovora o izvođenju radova na rekonstrukciji krova OŠ (naziv), zaključenog 2025. godine, sa svim aneksima, i kopije svih situacija plaćenih po tom ugovoru”. Takav zahtev organ teže može da proglasi nejasnim, a odgovor je lakše proveriti.
Ako zahtev nije uredan, na primer nedostaje adresa ili je opis nejasan, organ je dužan da vas u roku od osam dana od prijema besplatno pouči kako da ga dopunite. Ako nedostatke ne otklonite u ostavljenom roku (od 8 do 15 dana), zahtev se može odbaciti kao neuredan.
Kako podneti zahtev: korak po korak
- Utvrdite koji organ poseduje dokument. Ako niste sigurni, pomaže informator o radu organa, u kome su opisane nadležnosti i vrste informacija koje poseduje.
- Precizno opišite informaciju: vrstu dokumenta, period, broj predmeta ili ugovora.
- Izaberite način pristupa: uvid u prostorijama organa, kopija dokumenta ili dostava poštom ili elektronskim putem.
- Navedite podatke za kontakt: ime, prezime i adresu; elektronska adresa olakšava komunikaciju.
- Predajte zahtev tako da imate dokaz o prijemu: na pisarnici uz overen primerak, preporučenom poštom ili elektronski, ako organ to omogućava, uz sačuvanu potvrdu.
- Zapišite datum prijema: od njega teku svi rokovi.
Rok za odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja
Član 16 propisuje da organ postupa bez odlaganja, a najkasnije u zakonskim rokovima:
| Situacija | Rok | Napomena |
|---|---|---|
| Redovan zahtev | Najkasnije 15 dana od prijema | Organ obaveštava o posedovanju, stavlja na uvid ili izdaje kopiju |
| Informacija važna za zaštitu života ili slobode, zdravlja ili životne sredine | Najkasnije 48 sati od prijema | Navedite u zahtevu zašto je informacija hitna |
| Organ ne može da odgovori u roku od 15 dana | Obaveštenje u roku od 7 dana; novi rok najviše 40 dana od prijema urednog zahteva | Organ mora da vas obavesti i navede razlog |
| Žalba Povereniku | 15 dana od dostavljanja rešenja ili drugog akta | Kod ćutanja organa žalba se podnosi posle isteka roka za odgovor |
Uvid u dokument je besplatan. Za kopiju se plaća samo naknada nužnih troškova izrade i, ako se šalje, troškova slanja. Od plaćanja su oslobođeni novinari kada kopiju traže radi obavljanja posla, udruženja za zaštitu ljudskih prava kada je traže radi ostvarivanja svojih ciljeva, kao i svi tražioci kada se informacija odnosi na ugrožavanje zdravlja ili životne sredine.
Rokovi teku od dana prijema zahteva, zato je dokaz o prijemu najvažniji papir u celom postupku. Bez njega je teško dokazati da je organ prekoračio rok.
Kada organ odbije ili ćuti: žalba Povereniku
Ako organ odbije zahtev rešenjem, ne odgovori u roku, uslovi pristup plaćanjem većim od nužnih troškova ili ne izda kopiju, tražilac može da izjavi žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Prema članu 22, rok za žalbu je 15 dana od dana kada je tražiocu dostavljeno rešenje ili drugi akt.
Šta sadrži žalba
- podatke o žaliocu (ime, prezime, adresa);
- naziv organa koji je odbio zahtev ili nije postupio;
- broj i datum rešenja, ako postoji, ili datum podnošenja zahteva kod ćutanja organa;
- kratko obrazloženje zašto smatrate da je pravo povređeno;
- kopiju zahteva sa dokazom o prijemu i kopiju rešenja ili odgovora.
Izuzeci i dalji postupak
Žalba Povereniku nije dozvoljena protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Vrhovnog kasacionog suda (danas Vrhovni sud), Ustavnog suda, Narodne banke i Republičkog javnog tužioca; u tim slučajevima pokreće se upravni spor. Prema članu 24, Poverenik odlučuje najkasnije u roku od 60 dana od prijema žalbe, a po žalbi zbog ćutanja organa u roku od 30 dana. Kada utvrdi da je žalba osnovana, rešenjem nalaže organu da omogući pristup informaciji, odnosno da u određenom roku postupi po zahtevu. Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor, koji je po zakonu hitan.
Izmenama iz 2021. godine uvedeno je da Poverenik, radi izvršenja svog rešenja, organu može izreći novčanu kaznu od 20.000 do 100.000 dinara, i to više puta. Zakon predviđa i prekršajnu kaznu od 30.000 dinara za odgovorno lice ako organ ne postupi u zakonskim rokovima; kada usvoji žalbu zbog ćutanja, Poverenik izdaje prekršajni nalog.
Kada organ sme da uskrati informaciju
Pravo nije apsolutno. Članovi 9 do 14 dozvoljavaju uskraćivanje kada bi otkrivanje ugrozilo, na primer, život, zdravlje ili bezbednost ljudi, vođenje krivičnog ili sudskog postupka, odbranu i bezbednost zemlje, privrednu stabilnost, tajne podatke ili intelektualnu svojinu. Ograničenje je moguće i zbog zaštite privatnosti, ali ne kada je reč o informacijama o javnoj funkciji nosioca te funkcije. Ako je informacija već objavljena, organ može da uputi na mesto gde je dostupna, a kada je samo deo dokumenta zaštićen, ostatak treba da bude dostupan.
Zaključak
Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja je jednostavan postupak: pisani zahtev sa nazivom organa, vašim imenom i adresom i preciznim opisom dokumenta, bez obrazloženja. Organ ima 15 dana za odgovor (48 sati u hitnim slučajevima), a ako odbije ili ćuti, žalba Povereniku podnosi se u roku od 15 dana. Precizan zahtev i sačuvan dokaz o prijemu najčešće odlučuju o tome da li ćete informaciju zaista i dobiti.