Šta je imovinska karta funkcionera
Izraz imovinska karta funkcionera je ustaljen u medijima, ali ga zakon ne koristi. Pravni naziv je izveštaj o imovini i prihodima javnog funkcionera. Obavezu podnošenja, sadržinu izveštaja, javnost podataka i proveru uređuju članovi 67 do 75 Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 – autentično tumačenje, 94/2021, 14/2022 i 80/2026).
Izveštaji se podnose Agenciji za sprečavanje korupcije, koja vodi dva registra: Registar javnih funkcionera i Registar imovine i prihoda javnih funkcionera. Deo podataka iz oba registra objavljuje se na internet stranici Agencije. Ovaj tekst je informativni pregled propisa, a ne zvanično uputstvo; obrasci i aktuelna obaveštenja nalaze se na sajtu Agencije.
Imovinske karte su jedan od najkonkretnijih primera onoga što se naziva transparentnost u javnoj upravi: javnost može da vidi da li se imovina nekoga ko upravlja javnim novcem menja u skladu sa njegovim prihodima.
Ko je javni funkcioner i ko podnosi izveštaj
Prema članu 2 zakona, javni funkcioner je, pre svega, svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti. To obuhvata poslanike, ministre, gradonačelnike i predsednike opština, sudije i tužioce, direktore javnih ustanova i mnoge druge.
Izmenama objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 80/2026, koje su stupile na snagu 1. septembra 2026. godine, krug je proširen. Javnim funkcionerima se izričito smatraju i:
- direktori i članovi nadzornih i izvršnih odbora javnih preduzeća;
- direktori i članovi organa upravljanja drugih pravnih lica u kojima Republika, pokrajina ili lokalna samouprava ima većinsko ili kontrolno vlasništvo;
- predstavnici države i lokalne samouprave u skupštinama takvih pravnih lica.
Promenjen je i član 70, koji nabraja ko je oslobođen redovnog i vanrednog prijavljivanja. Članovi opštinskih i gradskih veća više nisu na toj listi, pa i oni podnose izveštaj. Odbornici skupština opština i gradova i dalje nisu dužni da ga redovno podnose, ali Agencija može da ga zatraži od njih. Zakon je propisao i prelazni rok: članovi opštinskih i gradskih veća podnose izveštaj u roku od 60 dana od stupanja izmena na snagu. Tačan datum isteka i eventualna uputstva treba proveriti u obaveštenjima Agencije.
Kada se podnosi izveštaj o imovini i prihodima
Rokovi su vezani za stupanje na funkciju, prestanak funkcije i bitne promene imovine. Pregled prema članovima 68 i 69 zakona:
| Situacija | Rok | Prema stanju na dan |
|---|---|---|
| Izbor, postavljenje ili imenovanje | 30 dana od stupanja na funkciju | izbora, postavljenja ili imenovanja |
| Prestanak javne funkcije | 30 dana od prestanka | prestanka funkcije |
| Bitna promena imovine ili prihoda | do isteka roka za godišnju poresku prijavu za porez na dohodak građana | 31. decembra prethodne godine |
| Dve godine posle prestanka funkcije, ako je bilo bitnih promena | do isteka roka za godišnju poresku prijavu | 31. decembra prethodne godine, odnosno isteka perioda od dve godine |
| Ponovni izbor na istu funkciju, bez promena | obaveštenje Agenciji u roku od 30 dana | novi izveštaj se ne podnosi |
Bitna promena postoji kada se imovina ili prihodi uvećaju ili umanje za iznos veći od prosečne godišnje zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji, kao i kada se promeni struktura prijavljene imovine. Pod promenom strukture podrazumeva se i promena prava svojine ili zakupa na vozilima i drugim pokretnim stvarima koje se registruju.
Izveštaj se podnosi za funkcionera, ali i za supružnika ili vanbračnog partnera i maloletnu decu ako žive u istom porodičnom domaćinstvu.
Šta sadrži imovinska karta
Obrazac izveštaja propisan je Pravilnikom o Registru javnih funkcionera i Registru imovine i prihoda javnih funkcionera. Prema zakonu i pravilniku, izveštaj obuhvata:
- lične podatke funkcionera, supružnika ili vanbračnog partnera i maloletne dece;
- prihode: neto prihode iz budžeta i drugih javnih izvora, prihode od drugog posla, nastavne, naučne, kulturne ili sportske delatnosti, autorskih i patentnih prava i ostale prihode;
- pravo korišćenja stana za službene potrebe;
- nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, u svojini ili zakupu;
- vozila i druge pokretne stvari koje podležu registraciji;
- dragocenosti, gotov novac i drugu pokretnu imovinu vredniju od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
- depozite u bankama, dugovanja i potraživanja, zakup sefova;
- akcije i udele u pravnim licima, delatnost preduzetnika i finansijske instrumente;
- digitalnu imovinu (kriptovalute), koja se posle izmena iz 2026. prijavljuje bez obzira na vrednost.
Koji podaci iz imovinske karte su javni
Nije sve što funkcioner prijavi dostupno javnosti. Član 73 zakona taksativno nabraja javne podatke iz Registra imovine i prihoda, a član 67 određuje šta nije javno u Registru javnih funkcionera.
| Javno dostupno | Nije javno |
|---|---|
| Ime i prezime i javna funkcija | Jedinstveni matični broj građana |
| Izvor i visina neto prihoda iz budžeta i drugih javnih izvora | Prebivalište i boravište |
| Pravo korišćenja službenog stana | Adresa službenog stana |
| Nepokretnosti u svojini ili zakupu | Adresa nepokretnosti |
| Vozila u svojini ili zakupu funkcionera | Registarski broj vozila |
| Postojanje depozita u bankama | Naziv banke, vrsta i broj računa, iznos sredstava |
| Akcije i udeli, pravna lica sa više od 3% udela, delatnost preduzetnika | Podaci koji se koriste samo u postupku provere |
Postoji i izuzetak: podaci iz izveštaja funkcionera u državnim organima nadležnim za suzbijanje organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne prođu dve godine od prestanka funkcije. Nejavni podaci se, prema članu 74, koriste samo za proveru izveštaja i u postupku utvrđivanja povrede zakona.
Kako se pretražuje javni registar funkcionera
Javni podaci objavljuju se na internet stranici Agencije za sprečavanje korupcije (acas.rs), u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Izgled i nazivi polja za pretragu mogu se menjati, ali je postupak u osnovi isti:
- Otvorite sajt Agencije i pronađite odeljak sa registrima javnih funkcionera i imovine.
- Unesite ime i prezime funkcionera ili naziv organa u kome vrši funkciju.
- Proverite da li ste izabrali pravu osobu: uporedite funkciju, organ i period vršenja funkcije.
- Otvorite izveštaj i pogledajte datum podnošenja i stanje na koje se odnosi.
- Ako postoji više izveštaja, uporedite ih: tako se najbolje vidi kako su se menjali prihodi i imovina.
- Ako vam je potreban podatak koji nije objavljen, a nije zakonom izuzet od javnosti, možete podneti zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Pri čitanju imovinske karte gledajte vremensku liniju, a ne samo jedan izveštaj. Jedan izveštaj pokazuje stanje u jednom trenutku; tek poređenje više izveštaja pokazuje da li promene imovine prate prijavljene prihode.
Na šta treba obratiti pažnju pri tumačenju
Imovina upisana u izveštaj nije dokaz nezakonitog sticanja, kao što ni skromna imovinska karta ne dokazuje poštenje. Nasleđe, poklon u porodici, kredit ili prodaja stana mogu da objasne velike promene. Zato je kontekst važan, a ozbiljne sumnje treba proslediti nadležnima, a ne iznositi kao činjenicu.
Kako se podnosi izveštaj i šta Agencija proverava
Prema pravilniku, funkcioner izveštaj prvo popunjava u elektronskoj formi i dobija programski generisanu šifru. Posle toga dostavlja potpisan izveštaj u štampanoj formi, neposredno ili preporučenom pošiljkom, najkasnije u roku od osam dana od dobijanja šifre. Izveštaj može da sadrži i elektronski potpis. Izveštaj koji nije dostavljen na propisanom obrascu i na propisan način smatra se nepodnetim.
Agencija prema članu 75 proverava tačnost, potpunost i blagovremenost izveštaja po godišnjem planu provere, a vanredno kada posumnja da podaci nisu tačni ili potpuni. Kako izgleda obuka za ovu oblast, opisano je u vesti o sprečavanju sukoba interesa i kontroli imovine i prihoda funkcionera.
Posledice neprijavljivanja imovine
Zakon razlikuje propust od namernog prikrivanja. Za kašnjenje ili nepotpun izveštaj Agencija može da vodi postupak zbog povrede zakona i da izrekne mere predviđene zakonom. Teži slučaj je krivično delo iz člana 101:
- javni funkcioner koji u nameri da prikrije podatke ne prijavi imovinu i prihode ili da lažne podatke kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina;
- osuda na kaznu zatvora za to delo, prema članu 102, dovodi do prestanka javne funkcije ili radnog odnosa;
- osuđeni ne može da stekne javnu funkciju deset godina od pravnosnažnosti presude.
Šire o tome ko nadzire funkcionere i kako se podnosi prijava piše u pregledu nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije.
Ukratko
Imovinska karta funkcionera je izveštaj o imovini i prihodima koji javni funkcioner podnosi Agenciji za sprečavanje korupcije u roku od 30 dana od stupanja na funkciju i od njenog prestanka, a vanredno kada se imovina bitno promeni. Javni su ime, funkcija, prihodi iz javnih izvora, nepokretnosti i vozila bez adresa i registarskih brojeva, akcije i udeli, dok JMBG, adrese i podaci o računima ostaju zaštićeni. Od 2026. krug funkcionera je širi, a kriptovalute se prijavljuju bez obzira na vrednost. Aktuelne podatke i obrasce uvek proverite na zvaničnom sajtu Agencije i u važećem tekstu zakona.