Otvoreni podaci predstavljaju katalizator za ekonomski rast, čine javnu upravu ekonomičnijom i efikasnijom, omogućavaju gradjanima pristup kvalitetnijim uslugama, jačaju transparentnost institucija i sprečavaju korupciju.

Predstavnici lokalnih vlasti, organizacija civilnog društva i medija sudjelovali su u trodnevnoj obukaci o otvorenim podacima i njihovoj primeni u antikorupcijskim naporima. Obuka je održana od 14-16. januara 2019. u prostorijama Srpsko-korejskog informatičkog pristupnog centra u Beogradu kao dio projektnih aktivnosti.

Roman Prah, direktor projekta, obratio se polaznicima i naglasio da edukacija ima za cilj da ih upozna sa konceptom otvorenih podataka, kako se oni primenjuju u Srbiji, koje inicijative postoje za njihovo činjenje dostupnim, kakva iskustva postoje u drugim zemljama, kao i koje principe i standarde treba primenjivati pri njihovoj upotrebi u prevenciji korupcije.

Polaznicima je predstavljen nacionalni Portal otvorenih podataka koji omogućava pristup informacijama o skupovima podataka koje objavljuju državne institucije uključujući Vladu, ministarstva, opštine, regulatorna tela, lokalne vlasti, agencije, javne ustanove, komunalne subjekte i druge organe.

Tokom obuke razmatrani su aspekti korišćenja prava na otvorene podatke, kritični skupovi podataka za razvoj antikorupcijske infrastrukture te borbu protiv korupcije. Prikazana je svetska praksa u korišćenju otvorenih podataka sa posebnim akcentom na antikorupcijske principe njihove primene u razvijenim zemljama (posebno G20). Uspeh državnih napora u otvaranju podataka meri se preko međunarodnih rangiranja poput Open data Barometer, Global Open Data Index, Open Data Charter i Open Budget Survey.

Polaznici su zaključili da je obuka značajna i da je za napredovanje otvorenih podataka potrebna jedinstvena informacijska baza, razvoj veština i kapaciteta, ojačana saradnja sa civilnim organizacijama, poboljšanje podatkovnih setova i politička podrška ovoj oblasti. Istaknuta je neophodnost jačanja kulture otvorenosti među svim zaposlenima u javnom sektoru. "Upoznali smo se sa novim i značajnim informacijama o svetskoj praksi korišćenja otvorenih podataka. Sad se razvijaju strategije kako koristiti otvorene podatke u našim naporima za borbu protiv korupcije," kaže Milan Stefanović iz niškog Centra za razvoj građanskog društva PROTECTA.

Po mišljenju Vanje Simeunović, interne revizorke grada Loznice, "ove informacije su potpuno nove i od velike vrednosti za moj dalji rad, posebno kod procena rizika u mojim poslovima."

Predavanja su držali Đorđe Krivokapić i Ivana Janković sa SHARE Fondacije kao i Lejla Ibranović sa Price WaterhouseCoopers. Prvi dan obuke obratile su se polaznicima Jovana Mihajlović iz Ministarstva pravde, Odeljenja za E-pravosuđe i Sanja Nasevski iz UNDP-a.

Šta zapravo predstavljaju otvoreni podaci?

Otvoreni podaci su informacije koje su javno dostupne, lako dostižne, čitljive računarskim programima i dostupne u nezaštićenim formatima.

• Javno dostupni – informacije moraju biti u svojini javnosti ili dostupne pod uslovima koji dozvoljjavaju ponovno korišćenje podataka. Ponovno korišćenje podrazumeva mogućnost kopiranja, dijeljenja, stavljanja na raspolaganje drugim licima, prilagođavanja, kombinovanja sa drugim informacijama, uključivanja u poslovne delatnosti, proizvode i servise, kao i druga primena različita od originalne svrhe.
• Lako dostižni – informacije trebaju biti dostupne bez troška putem interneta.
• Čitljivi računarima – podaci trebaju biti organizovani u oblik pogodan za elektronsku obradu, što omogućava jednostavnu manipulaciju i pristup kroz softverske programe.
• Dostupni u javnim formatima – informacije trebaju biti prezentovane u tipovima podataka čija upotreba nije vezana za plaćanje ili druga ograničenja, a za njihovu obradu postoji najmanje jedan besplatni alat.

Otvoreni podaci podržavaju ekonomski razvoj, čine upravu efikasnijom i štedljivijom, omogućavaju bolje servise za ljude, pruža javnosti uvid u rad i sprečava mogućnosti za zloupotrebe. Svetske sile brzo su shvatile značaj otvaranja podataka javnih tela. Sjedinjene Države su otvorile prvi portal sa ovakvim podacima u maju 2009. (na kojem se sada nalazi blizu 200.000 kolekcija podataka). Evropska unija je uspostavila sopstveni Portal otvorenih podataka 2015. godine.

Zaš što institucije trebaju da čine podatke javno dostupnim?

Državne institucije prikupljaju i obrađuju raznolike količine informacija, a činjenje dostupnim u obliku otvorenih podataka omogućava većem broju korisnika pristup njima. Na ovaj način institucije ne samo što povećavaju javnu dostupnost svojih poslovanja, već daju građanima i poslovnom sektoru dodatne mogućnosti da od informacija razviju novu aplikaciju, privredni model, naučni rad, geografsku mapu ili slično.