Transparentnost Srbija: ko je i kako je nastala
Organizacija je osnovana 2002. godine u Beogradu, kao dobrovoljno udruženje građana posvećeno smanjenju korupcije. Najpre je imala status ogranka „u formiranju”, a zatim je postala punopravni nacionalni ogranak globalnog pokreta Transparency International (TI). U javnosti se pojavljuje i pod engleskim imenom Transparency Serbia, a u medijima se često skraćeno navodi kao TS.
Važno je razumeti šta organizacija nije. Transparentnost Srbija nije državni organ i nema ovlašćenja da sprovodi istrage, izriče kazne ili odlučuje o prijavama. Njen uticaj zasniva se na analizama, preporukama i javnom zagovaranju. Korupciju definiše kao zloupotrebu poverenih ovlašćenja radi privatne koristi, a deklarisani cilj joj je veća transparentnost i odgovornost javnih funkcionera.
Veza sa Transparency International
Transparency International je međunarodni pokret sa sedištem u Berlinu, osnovan devedesetih godina, koji okuplja nacionalne ogranke u više od stotinu zemalja. Ogranci su organizaciono samostalni, ali dele zajedničke principe: nestranačko delovanje, fokus na prevenciju i reformu sistema umesto na razotkrivanje pojedinačnih slučajeva i korišćenje zajedničkih istraživačkih alata. Najpoznatiji među njima je Indeks percepcije korupcije, koji izračunava sekretarijat TI, a nacionalni ogranci predstavljaju i tumače rezultate za svoju zemlju.
Čime se bavi Transparentnost Srbija: glavne oblasti rada
Rad organizacije može se podeliti u nekoliko celina koje se međusobno dopunjuju.
- Analize propisa i javnih politika: komentari na nacrte zakona, strategije borbe protiv korupcije, zakone o javnim nabavkama, lobiranju, finansiranju političkih aktivnosti i slobodnom pristupu informacijama.
- Praćenje javnih nabavki i velikih projekata: analize postupaka, konkurencije i izuzeća od opštih pravila.
- Praćenje izbora: finansiranje kampanja, korišćenje javnih resursa i funkcionerska kampanja.
- Istraživanja: predstavljanje Indeksa percepcije korupcije (CPI), Globalnog barometra korupcije (GCB) i domaćih indeksa, poput Lokalnog indeksa transparentnosti.
- Pomoć građanima: antikorupcijsko savetovalište koje besplatno pomaže pri pisanju zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i upravnih tužbi, kao i kanal za prijavu sumnji na korupciju.
Lokalni indeks transparentnosti
Lokalni indeks transparentnosti (LTI) rangira gradove i opštine u Srbiji prema tome koliko informacija o svom radu, budžetu, nabavkama i odlukama čine dostupnim građanima. Do sada je objavljivan u više ciklusa (2015, 2017, 2019. i 2020). Za građane je koristan kao kontrolna lista: pokazuje koje informacije lokalna samouprava treba da objavljuje, pa i koje može da zatražite ako ih nema.
Transparency International i CPI 2025: šta je pokazao poslednji indeks
Indeks percepcije korupcije za 2025. godinu objavljen je 10. februara 2026. Srbija je dobila 33 poena od 100 i zauzela 116. mesto. To je dva poena manje nego za 2024. i najniži rezultat od 2012, kada je uvedena sadašnja metodologija. Prema tumačenju Transparentnosti Srbija, rezultat je nastavak negativnog trenda stagnacije i pada koji traje od 2016. godine, a Srbija je prvi put imala najslabiji skor u regionu.
Skor Srbije izračunat je na osnovu sedam istraživanja nezavisnih institucija. Kako se ti izvori kombinuju i zašto skor nije procenat „korumpiranih”, objašnjeno je u vodiču Indeks percepcije korupcije: kako se računa i šta znači skor Srbije.
| Pokazatelj | Srbija na CPI 2025 |
|---|---|
| Skor (0–100) | 33 |
| Promena u odnosu na CPI 2024 | −2 poena |
| Mesto na listi | 116. od 182 zemlje i teritorije |
| Broj korišćenih istraživanja | 7 |
| Odnos prema globalnom proseku | 9 poena ispod |
| Odnos prema proseku EU | 29 poena ispod |
| Datum objavljivanja | 10. februar 2026. |
Kako čitati analize Transparentnosti Srbija
Analize organizacija civilnog društva korisne su upravo zato što dolaze izvan institucija, ali treba ih čitati sa razumevanjem metode. Ovaj redosled pomaže da iz svakog izveštaja izvučete najviše.
- Utvrdite vrstu dokumenta. Saopštenje za javnost, pravna analiza, istraživanje i predlog izmena zakona nemaju istu težinu ni istu namenu.
- Proverite na koje podatke se oslanja. Analize nabavki obično koriste javno dostupne podatke sa Portala javnih nabavki i iz objavljenih ugovora, dok su indeksi poput CPI zasnovani na percepciji stručnjaka.
- Razlikujte percepciju od iskustva. CPI meri kako stručnjaci i privrednici vide korupciju u javnom sektoru, a Globalni barometar korupcije pita građane i o ličnom iskustvu, na primer o davanju mita.
- Pogledajte period i trend. Jedna godina može biti slučajna, pa je pouzdanije porediti rezultate kroz pet do deset godina.
- Odvojite nalaz od preporuke. Nalaz opisuje šta je utvrđeno, a preporuka je predlog organizacije o kome se može razgovarati.
- Uporedite sa odgovorom institucija. Kada je analiza kritična prema nekom organu ili preduzeću, potražite i njihovo zvanično obrazloženje.
Primer: analize o projektu EXPO 2027
Transparentnost Srbija je u više navrata ukazivala na to da je za radove i usluge na projektu EXPO 2027 posebnim zakonom isključena primena Zakona o javnim nabavkama, da su ugovori sklapani po posebnim pravilima i da je u velikom broju postupaka stizala samo jedna ponuda. Organizacija je ocenila i da Ustavni sud od početka 2024. nije odlučio o inicijativi za ocenu spornih odredbi. Preduzeće zaduženo za projekat osporilo je deo tih ocena i tvrdilo da objavljeni podaci o nabavkama prikazuju realno stanje. Ovakvi slučajevi dobro pokazuju zašto je korisno čitati i analizu i odgovor na nju.
Transparentnost Srbija i državni organi: u čemu je razlika
Građani često mešaju organizacije civilnog društva i institucije sa zakonskim ovlašćenjima. Tabela pokazuje osnovne razlike.
| Akter | Pravni status | Šta može da uradi |
|---|---|---|
| Transparentnost Srbija | udruženje građana, nacionalni ogranak TI | analize, preporuke, istraživanja, besplatno savetovanje građana |
| Transparency International | međunarodni pokret i sekretarijat u Berlinu | globalni indeksi i standardi, podrška ograncima |
| Agencija za sprečavanje korupcije | nezavisan državni organ | kontrola imovine i sukoba interesa funkcionera, finansiranja političkih aktivnosti, postupci i mere |
| Poverenik za informacije od javnog značaja | nezavisan državni organ | odlučuje po žalbama kada organ ne odgovori na zahtev za informacije |
| Javno tužilaštvo | pravosudni organ | krivično gonjenje za korupcijska krivična dela |
Ključna razlika: Transparentnost Srbija može da vam pomogne da sastavite zahtev ili da razumete propis, ali ne može da odluči o vašem slučaju. Za sankcije su nadležni državni organi, od Agencije za sprečavanje korupcije do tužilaštva.
Ako vam je potrebna informacija koju organ vlasti ne objavljuje, prvi korak je zahtev po zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Obrazac, rokove i žalbu opisuje tekst Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.
Finansiranje i nezavisnost organizacije
Prema sopstvenim objavama, Transparentnost Srbija se od osnivanja finansira pretežno iz donacija međunarodnih i stranih organizacija i fondova, a listu donatora objavljuje javno. Organizacija naglašava da je nestranačka i da ne podržava političke aktere. Za čitaoca je dobra praksa da kod svakog projekta pogleda ko ga finansira, kao što se to očekuje i od drugih učesnika javne rasprave.
Programski direktor organizacije, Nemanja Nenadić, jedan je od najčešćih sagovornika domaće javnosti o korupciji, javnim nabavkama i finansiranju kampanja, pa se njegove izjave često citiraju kao stav organizacije.
Zaključak
Transparentnost Srbija je nacionalni ogranak Transparency International koji kroz analize, indekse i savetovanje građana prati kako institucije koriste javni novac i ovlašćenja. Njeni izveštaji su koristan izvor za razumevanje stanja, naročito u oblasti javnih nabavki i pristupa informacijama, ali ih treba čitati kritički: uz proveru metode, perioda i odgovora institucija. Za konkretne prijave i postupke i dalje su nadležni državni organi.