Pranje novca: značenje pojma
Pod pojmom pranje novca podrazumeva se svaki postupak kojim se novcu ili imovini stečenoj krivičnim delom daje privid zakonitog porekla. Cilj nije samo da se novac sakrije, nego da se kasnije može slobodno koristiti: da se uplati na račun, uloži u firmu, stan ili automobil, a da niko ne može lako da utvrdi odakle je došao.
Izraz se vezuje za priče o kriminalnim grupama koje su gotovinu provlačile kroz legalne poslove sa mnogo gotovine, kako bi „prljav” prihod izgledao kao „čist” promet. Danas je slika mnogo šira: pranje se odvija kroz bankarske transfere, lažne fakture, kupovinu nekretnina, firme bez stvarne delatnosti i virtuelnu imovinu.
Veza pranja novca i korupcije
Korupcija i pranje novca su dve faze istog problema. Funkcioner koji primi mito ili nezakonito pribavi korist iz javne nabavke ne može taj novac otvoreno da potroši, jer bi njegov način života odudarao od prijavljenih prihoda. Zato se protivpravna korist prikriva preko rođaka, posrednika, pozajmica i firmi. Ko želi da razume oba dela tog lanca, korisno je da pročita i pregled o tome kako zakon kažnjava davanje i primanje mita.
Tri faze pranja novca
U stručnoj literaturi pranje novca se najčešće opisuje kroz tri faze. U praksi se one preklapaju, a neki slučajevi preskaču pojedine korake, ali podela pomaže da se razume logika postupka.
| Faza | Šta se dešava | Pojednostavljen primer |
|---|---|---|
| Plasiranje (ulaganje) | Nezakonita gotovina prvi put ulazi u finansijski sistem | Gotovina se deli na manje uplate na više računa ili se predstavlja kao dnevni pazar |
| Raslojavanje (prikrivanje) | Niz transakcija koji zamagljuje trag novca | Novac se prebacuje između firmi i zemalja uz fiktivne ugovore i fakture za usluge koje nisu pružene |
| Integracija | Novac se vraća u legalnu ekonomiju kao naizgled zakonit prihod | Kupovina stana, ulaganje u firmu ili „pozajmica” sopstvenoj kompaniji |
Najranjivija tačka za počinioca obično je prva faza, jer se tada velika gotovina susreće sa bankom ili drugim obveznikom koji mora da je prati. Što novac duže kruži, trag postaje složeniji, ali i papirni trag sve duži.
Pranje novca kao krivično delo: član 245 Krivičnog zakonika
U Srbiji je pranje novca propisano kao krivično delo u članu 245 Krivičnog zakonika, u glavi o krivičnim delima protiv privrede. Zakon opisuje nekoliko radnji izvršenja, a za sve važi isti uslov: imovina mora poticati od kriminalne delatnosti.
- Konverzija ili prenos imovine sa znanjem da potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže njeno nezakonito poreklo.
- Prikrivanje ili lažno prikazivanje činjenica o imovini, takođe sa znanjem da potiče od kriminalne delatnosti.
- Sticanje, držanje ili korišćenje imovine sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti.
Važno je da delo može da učini i onaj ko je imovinu sam pribavio kriminalnom delatnošću, i za to važe iste kazne. Kažnjava se i lakši oblik, kada učinilac nije znao, ali je mogao i bio dužan da zna da novac predstavlja prihod od kriminalne delatnosti.
Pranje novca kazna: šta propisuje zakon
Kazne zavise od iznosa, načina izvršenja i oblika krivice. Pregled u tabeli odgovara važećem tekstu člana 245 Krivičnog zakonika.
| Oblik dela | Propisana kazna |
|---|---|
| Osnovni oblik (stav 1) | zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna |
| Iznos novca ili imovine veći od 1.500.000 dinara (stav 2) | zatvor od jedne do deset godina i novčana kazna |
| Pranje imovine koju je učinilac sam pribavio (stav 3) | kazna propisana u stavu 1 ili 2 |
| Delo izvršeno u grupi (stav 4) | zatvor od dve do dvanaest godina i novčana kazna |
| Učinilac je mogao i bio dužan da zna poreklo novca (stav 5) | zatvor do tri godine |
| Odgovorno lice u pravnom licu (stav 6) | kazna propisana za to delo, ako je znalo ili moglo i bilo dužno da zna poreklo |
Pored kazne, novac i imovina koji su predmet dela obavezno se oduzimaju. U posebnom postupku po zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela može se tražiti i oduzimanje imovine čije zakonito poreklo vlasnik ne može da dokaže.
Šta se dokazuje u postupku
U sudskoj praksi ključna pitanja su obično dva: da li imovina zaista potiče od kriminalne delatnosti i šta je okrivljeni znao o tome. Zato su u ovim predmetima posebno važni finansijska analiza tokova novca, poslovna dokumentacija i odnos između prijavljenih prihoda i stvarno stečene imovine. Konkretan ishod uvek zavisi od dokaza u svakom predmetu.
Sprečavanje pranja novca: obaveze banaka i drugih obveznika
Pored krivičnog progona, postoji i preventivni sistem, uređen Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. On nameće obaveze takozvanim obveznicima: bankama, menjačnicama, društvima za osiguranje života, lizing kompanijama, platnim institucijama, priređivačima igara na sreću, pružaocima usluga povezanih sa virtuelnom imovinom, ali i revizorima, računovođama, advokatima i posrednicima u prometu nepokretnosti, kada obavljaju određene poslove.
- Poznavanje stranke: obveznik utvrđuje identitet klijenta i stvarnog vlasnika pravnog lica i proverava poreklo sredstava kada je to potrebno.
- Procena rizika: klijenti i transakcije razvrstavaju se po riziku, pa se za funkcionere i složene strukture primenjuju pojačane radnje.
- Praćenje poslovanja: neobične transakcije, koje ne odgovaraju profilu klijenta, dodatno se proveravaju.
- Prijavljivanje: gotovinske transakcije od 15.000 evra ili više, u dinarskoj protivvrednosti, dostavljaju se Upravi za sprečavanje pranja novca, a sumnjive transakcije prijavljuju se bez obzira na iznos.
- Čuvanje podataka i obuka zaposlenih, uz zabranu da se klijentu otkrije da je prijavljen.
Uprava za sprečavanje pranja novca, organ u sastavu Ministarstva finansija, ima ulogu finansijsko-obaveštajne službe: prikuplja i analizira prijave i, kada utvrdi osnove sumnje, prosleđuje podatke tužilaštvu i drugim nadležnim organima. Usklađenost celog sistema sa međunarodnim standardima periodično ocenjuje Komitet Saveta Evrope MONEYVAL.
Znaci upozorenja: kada transakcija deluje sumnjivo
Pojedinačni znak ne znači da je reč o pranju novca, ali kombinacija više njih obično je razlog za dodatnu proveru.
- uplate gotovine u iznosima tik ispod praga za prijavljivanje, više puta u kratkom roku;
- firma bez zaposlenih i stvarne delatnosti, a sa velikim prometom;
- fakture za „konsultantske” ili „marketinške” usluge bez jasnog sadržaja;
- plaćanje nekretnine gotovinom ili preko trećih lica koja nemaju vezu sa kupcem;
- pozajmice vlasnika sopstvenoj firmi iz izvora koji nije objašnjen;
- imovina funkcionera ili njegovih bliskih lica koja ne odgovara prijavljenim prihodima.
Za građane je najvažnije pravilo jednostavno: ne ustupajte svoj račun, karticu ili ime za tuđe uplate i „usluge”. Takozvani novčani posrednici često su prvi koji odgovaraju, jer se novac vidi upravo na njihovom računu.
Ko ima saznanja o korupciji ili sumnjivom poreklu imovine, može se obratiti policiji ili javnom tužilaštvu. Pregled nadležnih institucija i dokumentacije koju vredi priložiti dat je u tekstu kako prijaviti korupciju u Srbiji.
Zaključak
Pranje novca je prikrivanje nezakonitog porekla imovine kroz tri faze: ulaganje, raslojavanje i integraciju. Krivični zakonik ga u članu 245 kažnjava zatvorom od šest meseci do pet godina u osnovnom obliku, do deset godina kada iznos pređe 1.500.000 dinara i do dvanaest godina kada se delo izvrši u grupi, uz obavezno oduzimanje novca i imovine. Preventivni sistem, zasnovan na obavezama banaka i drugih obveznika, važan je jer korupcija bez mogućnosti da se korist „opere” postaje mnogo rizičnija.