Zašto je finansiranje izborne kampanje tema i posle izbora
Vanredni parlamentarni izbori raspisani za 25. oktobar prvi su veliki test za izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Prema pregledu Pravnog portala, Narodna skupština je izmene usvojila 10. jula 2026, objavljene su u „Službenom glasniku RS“ br. 63/2026, a na snagu su stupile 18. jula. Cilj je, kako se navodi, veća transparentnost i kontrola troškova kampanje, uz odgovor na preporuke OEBS/ODIHR-a.
Radio Slobodna Evropa je u septembru prenela da se Agencija za sprečavanje korupcije priprema za nadzor kampanje i da će posmatrači širom Srbije pratiti broj bilborda, reklamnog materijala, oglasa u medijima i predizbornih skupova, kao i aktivnosti javnih funkcionera po novim odredbama Zakona o sprečavanju korupcije. Nalazi tog nadzora tek treba da se uporede sa izveštajima koje stranke predaju.
Rokovi za izveštaje o troškovima izborne kampanje
Član 29 izmenjenog zakona propisuje dva izveštaja za političke subjekte, a član 23b uvodi i izveštaj za takozvana treća lica. Pregled rokova:
| Izveštaj | Ko podnosi | Rok | Period koji obuhvata | Objava na sajtu Agencije |
|---|---|---|---|---|
| Preliminarni | Politički subjekt | Najkasnije pet dana pre dana glasanja, elektronski | Od raspisivanja izbora do sedam dana pre glasanja | U roku od dva dana od prijema |
| Konačni | Politički subjekt | 30 dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, elektronski i pisano | Od raspisivanja izbora do objave ukupnih rezultata | U roku od pet dana od prijema |
| Izveštaj trećeg lica | Treće lice koje je vodilo kampanju | Deset dana od izbora | Sredstva prikupljena i potrošena u kampanji | Narednog radnog dana |
Poređenja radi, na lokalnim izborima 29. marta 2026, pre izmena, preliminarni izveštaj predavao se sedam dana pre glasanja, odnosno do 22. marta, kako je tada objavio Pravni portal. Konačni rok za parlamentarne izbore zavisi od datuma kada RIK objavi ukupan izveštaj o rezultatima, pa ga treba pratiti od tog dana.
Ko sme, a ko ne sme da finansira kampanju
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti postavlja i limite donacija i spisak zabranjenih izvora. Fizičko lice godišnje može da donira najviše pet prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice najviše deset (član 10). U izbornoj godini donatori za kampanju mogu da daju dodatno do 50% godišnjeg limita (član 22).
Prema članu 12, kampanju ne smeju da finansiraju:
- strane države i strana lica, osim međunarodnih političkih udruženja, i to ne u gotovini;
- anonimni darodavci;
- javne ustanove i javna preduzeća, kao i privredna društva sa državnim kapitalom;
- sindikati, udruženja, verske zajednice, priređivači igara na sreću i proizvođači akciznih proizvoda;
- lica koja imaju dospele neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda;
- fondacije i zadužbine.
Sav novac za kampanju mora da prođe kroz poseban račun za izbornu kampanju (član 24): prihodi se uplaćuju na njega, a troškovi plaćaju sa njega. Nedozvoljena donacija vraća se darodavcu, a ako to nije moguće, uplaćuje u budžet.
Javni resursi i funkcionerska kampanja
Jedna od najosetljivijih tema svakih izbora jeste korišćenje javnih resursa. Član 23 zabranjuje da se za kampanju koriste budžetska sredstva kojima funkcioneri raspolažu radi vršenja funkcije, kao i drugi javni resursi – službene prostorije, vozila, internet stranice i oprema – osim usluga koje su pod jednakim uslovima dostupne svim učesnicima. Tokom kampanje zabranjeno je i finansiranje humanitarnih aktivnosti. Funkcioneri koji prekrše pravila o jednakom pristupu javnim uslugama mogu biti kažnjeni sa 50.000 do 150.000 dinara (član 43a).
Prema pisanju RSE, Agencija je posle lokalnih izbora u martu primila veliki broj prijava zbog sumnje na kršenje zakona, uključujući zloupotrebu javnih resursa, a ishodi će biti predstavljeni u njenom godišnjem izveštaju za 2026.
Kampanja trećih lica: nova pravila
Izmene su po prvi put detaljno uredile kampanju koju vode lica koja nisu povezana sa političkim subjektom. Prema članu 23b:
- kampanjom trećeg lica smatra se aktivnost čija ukupna vrednost prelazi 25% jedne prosečne mesečne zarade;
- treće lice može da potroši najviše deset prosečnih zarada godišnje, isključivo iz sopstvenih sredstava i kredita;
- mora da otvori poseban račun pre početka kampanje i prijavi ga Agenciji u roku od tri dana;
- materijal mora da nosi ime i adresu trećeg lica i jasnu oznaku da je reč o kampanji trećeg lica;
- javno izražavanje stavova udruženja, verskih zajednica, medija i pojedinaca o pitanjima od javnog interesa ne smatra se kampanjom trećeg lica.
Član 23a dodatno propisuje da privredna društva i preduzetnici ne smeju da promovišu politički subjekt u svojim prostorijama, na svojim događajima i kanalima bez ugovora o pružanju usluga.
Kazne za kršenje pravila
| Vrsta sankcije | Šta zakon predviđa |
|---|---|
| Krivično delo (član 40) | Od tri meseca do tri godine zatvora za finansiranje suprotno zakonu u nameri prikrivanja izvora ili iznosa; iznad 1,5 miliona dinara od šest meseci do pet godina |
| Prekršaji političkih subjekata (čl. 41–42) | Od 100.000 do 2.000.000 dinara; odgovorna lica od 20.000 do 150.000 dinara |
| Prekršaji drugih lica (član 43) | Pravna lica od 200.000 do 2.000.000, preduzetnici od 100.000 do 500.000, fizička lica od 50.000 do 150.000 dinara |
| Gubitak javnih sredstava (član 45) | Najmanje iznos nezakonito stečenih sredstava, a najviše 100% sredstava za redovan rad u narednoj godini |
Kako građani mogu da prate troškove izborne kampanje
- Pratite rubriku „Izbori“ na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije, gde se objavljuju izveštaji političkih subjekata.
- Uporedite izveštaje sa onim što ste videli – bilborde, skupove, oglase i materijal u vašem mestu.
- Proverite donacije: prilog veći od jedne prosečne zarade godišnje stranka mora da objavi na svom sajtu u roku od osam dana (član 10).
- Obratite pažnju na oznake trećih lica na plakatima i oglasima koji nisu potpisani imenom stranke.
- Prijavite sumnju Agenciji, uz što konkretnije podatke: mesto, datum, fotografiju i opis.
Otvoreni podaci su ključni alat za ovakvu kontrolu, o čemu smo pisali u tekstu Otvoreni podaci i borba protiv korupcije. Srodnu temu transparentnosti uticaja na odlučivanje obrađuje i tekst o Zakonu o lobiranju.
Ključno: preliminarni izveštaj pokazuje tek deo slike. Pravi test transparentnosti je konačni izveštaj, koji obuhvata ceo period kampanje i predaje se u roku od 30 dana od objave ukupnih rezultata izbora.
Šta i dalje ostaje otvoreno
Pravni portal navodi niz preporuka ODIHR-a na koje izmene treba da odgovore: niži limiti i raniji izveštaji, provera putem bankovnih izvoda, stepenovane sankcije, jasna pravila za treća lica, razmatranje ograničenja troškova kampanje i proaktivnije otkrivanje kršenja od strane Agencije. Isti izvor ne potvrđuje koje su od njih u potpunosti sprovedene, a deo organizacija civilnog društva i opozicija, prema RSE, smatra da ključni problemi nisu rešeni. Prava procena biće moguća tek kada se uporede izveštaji, nalazi posmatrača i odluke Agencije posle ovih izbora.
Zaključak
Finansiranje izborne kampanje 2026. odvija se po strožim i detaljnijim pravilima nego ranije: kraći rok za preliminarni izveštaj, uređena kampanja trećih lica i jasnije zabrane korišćenja javnih resursa. Da li će to doneti više transparentnosti, zavisi od kontrole Agencije, ali i od toga koliko će građani, novinari i posmatrači koristiti objavljene podatke.