Istražujući javno mišljenje kroz anketu "Odnos građana prema korupciji", sprovedenoj kao deo aktivnosti projekta Prevencija i borba protiv korupcije, pokušavao se utvrditi stepen prepoznavanja institucija angažovanih u borbi protiv korupcije, poverenje građana u te institucije, kao i kako građani vide rasprostranjenost korupcije u Srbiji. Anketa je održana od 15-25. januara 2018. na području Republike Srbije bez KiM.
U pogledu društveno-ekonomskog okruženja u kojem se Srbija nalazila početkom 2018. godine, bilježimo istovremeni porast pesimizma i optimizma među srpskim građanima. Gledajući trendove od 2010. naviše, vidimo da se optimizam povećavao – sa 22% u 2010. godini dostiže 37% osam godina kasnije. Suštinska pitanja sa kojim se suočavaju stanovnici Srbije prevashodno su ekonomske prirode – 61% smatra da su zagrevanje zaposlenosti, niske zarade i materijalna nesigurnost ključni izazovi. Svaki 11. građanin Srbije kaže da je korupcija ključni problem sa kojim se bori njegova država.
ISKUSTVA SA KORUPACIJOM. Podaci pokazuju povećanje učešća ispitanika sa iskustvom korupcije, kako indirektnog tako i direktnog: od 20% 2015. do 25% kod indirektnog iskustva, odnosno od 8% do 11% kod direktnog iskustva u trenutnom istraživanju. Kao najčešća situacija u kojoj dolazi do koruptivnih aktivnosti navedeno je dobrovoljno davanje mita od strane građana u cilju obezbedjenja usluge ili izbegavanja problema sa vlastima (74% direktnog iskustva, 72% indirektnog). Prosečna vrednost ponudjenog mita je oko 74 evra, što je uslovljeno činjenicom da je u većini situacija (oko 70%) iznos bio do ili tačno 50 evra. Nema značajnih promena u percepciji građana o profesijama najčešće povezanim sa korupacijom - prva dva mjesta, kao i u svim ranijim istraživanjima, zauzimaju lekari (44%, neizmenjeno od 2015.) i policajci (21%, povećanje od 5% od 2015.). Službenici javne administracije su na trećem mjestu sa istim udelom kao ranije (10%), dok sada carinici ulaze na četvrto mjesto (10%, povećanje od 7%). Najveći broj građana - 28% - ne bi prijavio korupciju jer smatraju da to ne bi donelo promenu. Čest razlog za neprijavljivanje je mišljenje da je veoma teško dokazati da je neko tražio mito, što dijeli 21% ispitanika, plus još 17% koji nisu upoznati sa procedurama prijavljivanja ili ne znaju koju instituciju da kontaktiraju.
Većina građana Srbije (40%) smatra da nivo korupcije u prethodnoj godini nije promenjen, 22% misli da je malo ili više smanjen, dok 28% veruje da je veći. Većina očekuje da će nivo korupcije biti nepromenjen tokom sledećih 12 meseci (41%), a oni sa jačim mišljenjem su podeljeni, sa manjim brojem pesimista – 22% misli da će se nivo smanjiti, dok 24% veruje da će doći do povećanja.
BORBA PROTIV KORUPCIJE. Kao faktor koji ometa suzbijanje korupcije građani najčešće navode rasprostranjenu korupciju u organima za sprovođenje zakona – 39% dok se na drugom (33%) i trećem mestu (31%) nalazi uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona odnosno neadekvatna kontrola državnih službi. Očekivanja građana su da borbu protiv korupcije treba da predvode policija, Agencija za borbu protiv korupcije i izvršna vlast. Za razliku od institucija koje bi trebalo da predvode borbu protiv korupcije, građani su u proteklih 12 meseci najzadovoljniji radom u oblasti korupcije predsednika, vlade i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prema mišljenju 71% građana, političke organizacije su korumpirane, isto kao i institucije i zaposleni u sudskom sistemu prema 63%, a 54% smatra da su i advokati korumpirani. Među institucije sa najvišim stepenom korumpiranosti spadaju i zdravstvena zaštita/zdravstveni radnici, carina/carinski radnici i mediji/novinari.
Zdravstvo. Građani generalno osuđuju korupciju u zdravstvu pa se 70% ispitanih slaže sa tvrdnjom da su mito i korupcija rak-rana našeg zdravstva. Skoro dve trećine građana (63%) smatra da piće, kafa ili bombonjera koje se daju lekarima ili sestrama nisu mito, čime se otvara pitanje i kulturološkog obrasca u poimanju korupcije. Najkorumpiraniji među radnicima u zdravstvu su lekari – 52% građana misle da su oni prilično i veoma korumpirani dok su na drugom mesturadnici filijala RFZO – 29% građana ih vidi kao korumpirane. Osećaj postojanja korupcije unutar zdravstvene ustanove kod građana je povezan sa uslugom koju ta ustanova pruža odnosno što su te usluge kompleksnije, to je veća percepcija korupcije. Zato ne čudi da se na prvom mestu nalaze klinički centri za koje 45% građana kaže da su korumpirani u velikoj i veoma velikoj meri. Potom slede: opšte bolnice (36%), rehabilitacioni centri (banje, lečilišta i sl.) - 29% anketiranih i primarna zaštita (petina populacije). Prilično je visok mito koji je neophodno dati za operaciju preko reda – 753 evra što je više u odnosu na 2015. i 2012. Za redovnu operaciju, prosečan mito iznosi 459 evra, a potom slede - 431 evro za produženje bolovanja, 185 evra za smeštaj u zdravstvenu ustanovu, 135 evra za specijalistički pregled, 61 evro za laboratorijski odnosno 39 evra za običan pregled u primarnoj zaštiti. Kada isključimo konkretne cifre, vidimo da na načelnom nivou postoji rast procenta građana koji smatraju da mito nije potreban za zdravstvene usluge.
Obrazovanje. Kada govorimo o korupciji radnika u obrazovanju, poslednji nivo menadžmenta (direktori osnovnih/srednjih škola i dekani fakulteta/viših škola) su najviše korumpirani – 38% građana veruje da su direktori prilično ili veoma korumpirani. Skoro svaki treći ispitanik (31%) procenjuje da su profesori na fakultetima/višim školama korumpirani, dok je 29% anketiranih koji veruju da među zaposlenim u Ministarstvu obrazovanja ima prilično/veoma korupcije (poboljšanje u odnosu na period od pre dve godine). Kada se približavamo nižim nivoima obrazovanja obrazovanju, percepcija korupcije se smanjuje: ona iznosi za profesore u srednoj školi iznosi 13%, za nastavnike u osnovnim školama 7% odnosno za učitelje 8%. Mito je potrebniji za sve usluge na višim ili visokim školama u poređenju sa nižim nivoima obrazovanja. Tako 31% građana misli da je mito potreban za polaganje ispita (blagi pad u odnosu na 2015.) i 22% građana isto misli za upise na višu školu ili fakultet što je pad za 7% u odnosu na period od pre dve godine. Istovremeno, mito je porastao sa 522 na 614 evra za upis na višu školu ili fakultet odnosno sa 304 na 380 evra za polaganje ispita.
Zaključci istraživanja ukazuju na određeni oblik stagnacije u očekivanjima građana da će se korupcija smanjiti, kao i na slabljenje poverenije u institucije koje trebalo bi da budu ključne u suzbijanju korupcije. Sudstvo se ne percepira kao dominantan učesnik u antikoruptivnim naporima, što je rezultat više faktora vezanih za reforme pravnog sistema koja se produžavaju. Preporuke za budućnost trebalo bi da obuhvate dovršetak institucionalnog okvira preko zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, regulaciju pitanja imovine, ponovno razmatranje strategije i koordinaciju između vodećih institucija u cilju jačanja nezavisnosti antikoruptivnih tela.
Istrazivanje o korupciji - Infografik (pdf) - Stavovi građana o korupciji (pdf)