Zakon teži da pojača autoritet tužioca kao vodiča u kaznenim istragama, omogućavajući mu da u partnerskom odnosu sa policijom i ostalim relevantnim institucijama koordinira sve aspekte istrage i gonjenja korupcije.
U svojoj izjavi na konferenciji održanoj 26. septembra 2018. godine u Palati Srbije - u organizaciji Ministarstva pravde, projekta "Prevencija i borba protiv korupcije" i Pravosudne akademije - ministarka pravde Nela Kuburović naglasila je da su posebna tužilačka odeljenja u prvih sedam meseci od stupanja na snagu novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, podigli optužbe protiv 275 osumnjičenih, što je rezultiralo sa 142 pravnosnažne osude, među kojima 56 presuda sa zatvorskom kaznom.
Prema rečima ministarka Kuburović, tužilačke institucije su se suočile sa raznovrsnom prekršajnom problematikom, među kojima su i krivična dela uvedena kroz revidovani Krivični zakonik iz 2016. godine. Med njima, najviše zastupljena dela čine primanje i davanje mita, zloupotreba službeničke pozicije i prisvajanje sredstava u privrednim delatnostima.
Ministarka pravde je zaključila: "Ovi rezultati jasno svedoče da je naš sudski sistem sposoban da provede tako značajnu reformu, i da policija i pravosuđe mogu pokazati izuzetnu efikasnost u tome. Ovakve rezultate po broju i kvalitetu do sada nismo beležili - ovo je tek početak. Mislim da policija i tužioci imaju još mnogo više da pokažu od onog što su već realizovali."
Međutim, ministarka je izrazila zabrinutost što konfiskacija imovine stečene krivičnim putevima nije dostigla očekivane rezultate. Nije zadovoljna ni brojem slučajeva u kojima je imovina oduzeta, niti veličinom konfiskovane imovine.
Dodavši da je zahvaljujući projektu "Prevencija i borba protiv korupcije" obučeno više od 300 stručnjaka iz pravosudnog sistema. Istim putem ojačani su ljudski resursi specijalnih antikorupcijskih odeljenja u četiri viša suda i četiri javna tužilaštva, sa zapošljavanjem gotovo 70 novih administrativnih lica. Posebno je značajno što su tužilačka odeljenja za specijalizovane krivične delo prvi put zaposlila finansijske forenzičare kao državne službenike.
U svojoj poruci delegatima, ambasador Sem Fabrici, na čelu Reprezentacije EU-a u Srbiji, izrazio je ponos što Unija podržava projekat koji omogućava Srbiji da dostigne merljive rezultate u borbi protiv korupcije. Prema njegovim rečima, ovo pitanje je od suštinskog značaja ne samo za integracijske ambicije Srbije, već i za celokupan društveni i ekonomski razvoj, dobrobiti njeenih građana, jačanje pravne sigurnosti i poboljšanje administracije. Ambasador je naglasio da su istinski napredak i konkretni dokazi o determinaciji u suzbijanju korupcije vidljivi jedino kroz uspešne optužbe i pravosnažne presude sa konfiskacijom imovine pribavljene nezakonitim putem, uključujući i slučajeve sa korupcijom na najvišim nivoima vlasti.
Ambasador Fabrici je naglasio da istražni pristup 'Pratite novac pa ćete pronaći korupciju' i dalje predstavlja ključni element za uspešan napredak u suzbijanju korupcije i legalizacije nelegalnih sredstava. Takođe je istaknuo da je novi Zakon o strukturi i nadležnostima državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, od stupanja na snagu 1. marta, 'pokazao dobar smjer i početni rezultati signaliziraju pozitivan trend u konkretnom napredovanju'.
Reč je udata predsedniku Vrhovnog kasacionog suda Dragomiru Milojeviću, Republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i direktoru Pravosudne akademije Nenadu Vujiću.
Dragomir Milojević, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, podseća da spora pravda predstavlja negaciju prava, te je sudski sistem opredeljen da čini sve što je u njegovoj mogućnosti radi ubrzanja postupaka i donošenja konačnih sudskih odluka sa što većom efikasnošću.
Po reči Zagorke Dolovac, Republički javni tužilac, suzbijanje koruptivnih krivičnih aktivnosti i privrednog kriminala, kao i pranje novca i konfiskacija imovine stečene kriminalno, predstavljaju strateški prioritet Srbije i njenog javnog tužilaštva. Dolovac naglašava da je za napredovanje u borbi protiv korupcije bitno kontinuirano razvijanje stručnog kadra i materijalno-tehniske infrastrukture — posebno u instituciji tužilaštva.
Prema mišljenju Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, niti jedna država ne može tvrditi da je u potpunosti uništila kriminal i korupciju, ali Srbija je postigla vidljive uspehe, što je zasluga tužilaca, policije, sudija i svih ostalih aktera. Stefanović je napomenuo da je Srbija nedavno kreirao solidnu legislativnu osnovu, rekavši da su Ministarstvo pravde i Republičko javno tužilaštvo uložili znatan trud kako bi postojali strogi zakoni — ne samo onaj koji je predmet razgovora, već i antikoruptivni zakonodavni okvir — koji omogućava Srbiji da bude ozbiljna u suzbijanju kriminala.
Nenad Vujić, kao direktor Pravosudne akademije, podvukao je važnost redovnog obrazovanja — postojećeg i budućeg — namenjenog predstavnicima vladajućih institucija zaduženih za borbu protiv korupcije, kako bi se osigurali efikasni i kvalitetni sudski procesi.
Novi Zakon uređuje koordinovanu akciju tužilaca, sudija, policije i ostalih javnih institucija. Njegovim donošenjem Srbija je napravila važan korak napred u suzbijanju korupcije, koja predstavlja opasnost po privredu, efikasnost administracije i svakog građanina. Zakonski cilj je ojačati funkciju tužioca u rukovođenju krivičnim istragama uz aktivnu pomoć policijskih detektiva i ostalih institucija neophodnih za kvalitetne krivične postupke u predmetima korupcije.
Konferenciji je prisustvovalo više od 150 predstavnika iz raznih državnih institucija, među kojima su bili zamenici tužilaca i sudije iz Specijalnih odeljenja za suzbijanje korupcije (iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kraljeva), policajci iz jedinica specijalizovane za korupciju, veza-službenici i rukovodioci ostalih javnih organa predviđenih zakonom, kao i stručnjaci iz institucija fokusiranih na borbu protiv korupcije.
U sledećoj fazi konferencije, Džejms Mej, vodeći ekspert za suzbijanje korupcije na projektu, prikazao je do sada ostvarene rezultate u pružanju podrške antikoruptivnim jedinicama, dok je Darko Luković, rukovodilac Odeljenja za borbu protiv korupcije, prezentovao uspehe koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova postiglo.
Sledila je razmena mišljenja o terenskim izazovima povezanim sa istragama, koordinacijom i saradnjom između institucija. Diskusiju je vodio Miljko Radisavljević, zamenik Republičkog javnog tužioca, zajedno sa Mladenom Nenadićem, tužiocem specijalizovanim za organizovani kriminal, i rukovodiocima antikoruptivnih jedinica pri Višim tužilačtvima. Učesnici su identifikovali specifične probleme sa kojima se dnevno suočavaju, naglašavajući da je za bolju delotvornost neophodno sprovedbe mera koje će pojačati zajedničku akciju svih državnih institucija.