Otvoreni podaci predstavljaju informacije koje su besplatno dostupne svima, lako pristupačne, mogućnosti za automatsku obradu i dostupne u formatima bez ograničenja

U trodnevnoj edukaciji o otvorenim podacima i njihovoj ulozi u suprotstavljanju korupciji učestvovalo je rukovodeće lice iz uprava gradova i lokalnih zajednica, kao i predstavnici civilnog sektora i medija iz Novog Sada, Šapca, Niša, Sombora, Pančeva, Užica, Velikog Gradišta, Rekovca, Batočine, Negotina i Knjaževca. Održana je od 11. do 13. februara 2019. u seonosti Srpsko-korejskog informatičkog pristupnog centra u Beogradu.

Roman Prah, direktor projekta, obratio se polaznicima i naglasio da edukacija ima za cilj da ih upozna sa konceptom otvorenih podataka, kako se oni primenjuju u Srbiji, koje inicijative postoje za njihovo činjenje dostupnim, kakva iskustva postoje u drugim zemljama, kao i koje principe i standarde treba primenjivati pri njihovoj upotrebi u prevenciji korupcije.

Kao i na ranijim obukama, učesnicima je prezentovan nacionalni Portal otvorenih podataka, na kojem se objavljuju kolekcije informacija koje stavljaju dostupne različiti državni organi - od vlade i ministarstava do lokalnih uprava, regulatornih tela, javnih institucija, komunalnih preduzeća i ostalih.

Obuka je pokrivala kako se praktično ostvaruje pristup otvorenim podacima, koje informacijske kolekcije su kritične za stvaranje antikorupcijske infrastrukture, kako se koriste u borbi protiv korupcije. Učesnici su takođe upoznati sa međunarodnim iskustvima u primeni otvorenih podataka, naročito kako najrazvijenije zemlje (G20) koriste ove podatke u antikorupcijskim naporima. Napredak zemalja u otvaranju podataka prati se kroz međunarodne indekse kao što su Open data Barometer, Global Open Data Index, Open Data Charter i Open Budget Survey.

Predavanja su održali Đorđe Krivokapić iz SHARE Fondacije i Lejla Ibranović iz Price WaterhouseCoopers. Prvog dana edukacije, obraćanje je imala i Sanja Nasevski iz UNDP programa.

Šta tačno predstavljaju otvoreni podaci?

Otvoreni podaci imaju četiri osnovne karakteristike - biti dostupni bez naknada, pristupačni, čitljivi za računar i u otvorenim oblicima:
o Dostupni bez naknada – informacije moraju biti javnog karaktera ili dostupne pod uslovima koji dozvoljava njihovo ponovno korišćenje za bilo koju namenu, uključujući mogućnost umnožavanja, distribucije, dostavljanja trećima, prilagođavanja, povezivanja sa ostalim informacijama, uključivanja u poslovne sisteme, proizvode i usluge, kao i bilo kakvoj drugoj primeni.
o Pristupačni – informacije trebalo bi biti dostupne besplatno preko interneta.
o Čitljivi za računar – informacije moraju biti predstavljene na način koji računar može da obradi, što omogućava jednostavan pristup i rukovanje podacima pomoću softverskih programa.
o U otvorenim oblicima – trebalo bi da budu dostupni u formatima čija je upotreba moguća bez plaćanja ili ograničenja, i postoji bar jedan alat otvorenog softvera koji može da ih obradi.

Otvoreni podaci utiču na ekonomski razvoj, poboljšavaju rad državne administracije i smanjuju njene troškove, omogućavaju bolje usluge za gradjane, donose veću transparentnost i čine korupciju težom. Evropske institucije su rano razumele koliko je važno da organi javne vlasti učine svoje podatke dostupnim. SAD je pokrenula prvi portal sa otvorenim podacima 2009. godine (sada sadrži skoro 200,000 kolekcija podataka), a Evropska unija je 2015. otvorila svoj vlastiti portal.

Zašto je neophodna otvorstnost podataka koju drže institucije?

Javne agencije skupljaju i kreiraju velike količine različitih informacija, a činjenje tih podataka dostupnim u otvorenom obliku čini ih dostupnima većem broju korisnika. Na taj način institucije ne samo što postižu bolju transparentnost svog rada, već pružaju građanima i privredi mogućnosti da od tih podataka naprave nešto novo - softversku aplikaciju, poslovni model, naučno istraživanje, mape ili druge proizvode.