Disable Preloader

Novosti

 

Otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom i ekonomičnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, osiguravaju transparentnost i smanjuju prostor za korupciju

Predstavnici lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i medija učestvovali su u trodnevnoj obuci o otvorenim podacima i njihovom korišćenju u borbi protiv korupcije koja je, u organizaciji projekta, održana od 14-16. januara 2019. u prostorijama Srpsko-korejskog informatičkog pristupnog centra u Beogradu.

Učesnicima se obratio Roman Prah, vođa projekta i istakao da je cilj obuke da se upoznaju sa konceptom otvorenih podataka, stanjem u Srbiji i postojećim inicijativama za otvaranje podataka, međunarodnom praksom kao i standardima i inicijativama za korišćenje otvorenih podataka u borbi protiv korupcije.

Prisutnima je predstavljen nacionalni Portal otvorenih podataka na kome se objavljuju informacije o skupovima otvorenih podataka koje objavljuju državni organi Republike Srbije (Vlada, ministarstva, opštine, agencije, regulatorna tela, lokalne samouprave, ustanove, komunalna preduzeća i drugi).

Na obuci je razgovarano o ostvarivanju prava na otvorene podatke, ključnim setovima podataka za uspostavljanje antikorupcijske infrastrukture i borbu protiv korupcije. Pored toga, prisutni su imali priliku da se upoznaju sa međunarodnom praksom u korišćenju otvorenih podataka, sa posebnim osvrtom na antikorupcijske principe otvorenih podataka, njihovu primenu u najrazvijenim zemljama sveta (G20). Napredak država na polju otvaranja podataka meri se na nekoliko međunarodnih rang lista Open data Barometer , Global Open Data Index , Open Data Charter i Open Budget Survey .

Učesnici su ocenili da je obuka bila veoma korisna, kao i da je za dalje unapređenje otvorenih podataka i njihovu primenu neophodna jedinstvena baza, rad na razvoju kapaciteta i veština, bolja saradnja sa organizacijama civilnog društva, unapređenje setova podataka, kao i politička volja da se ova oblast razvija. Ukazano je da je neophodno unapređenje kulture otvorenosti svih koji rade u javnom sektoru.
„Čuli smo mnogo novih i korisnih informacija kako se otvoreni podaci koriste u svetu. Sada se rađaju ideje kako da “open data” koristimo za realizaciju naših projekata, kad je reč o borbi protiv korupcije i drugih tema“, smatra Milan Stefanović iz niškog Centra za razvoj građanskog društva PROTECTA.

Prema rečima Vanje Simeunović, internog revizora grada Loznice, „ovo je sve novo i veoma korisno za dalji rad, posebno kad je reč o procenama rizika u poslu kojim se ja bavim“.

Predavači su bili Đorđe Krivokapić i Ivana Janković, iz SHARE Fondacije i Lejla Ibranović iz Price WaterhouseCoopers. Prvog dana obuke učesnicima su se obratile i Jovana Mihajlović iz Ministarstva pravde, Odsek za E-pravosuđe i Sanja Nasevski iz UNDP-a.

 

Šta su zapravo otvoreni podaci?

Otvoreni podaci su oni koji su slobodno dostupni, pristupačni, mašinski čitljivi i dostupni u otvorenim formatima:

  • Slobodno dostupni – podaci moraju biti u javnom vlasništvu ili dostupni pod uslovima koji ne sprečavaju ponovnu upotrebu podataka. Ponovna upotreba odnosi se na mogućnost umnožavanja, distribucije, stavljanja podataka na raspolaganje trećim licima, prilagođavanje, povezivanje sa drugim podacima, integrisanje u poslovne procese, proizvode i usluge, kao i druge upotrebe u svrhe drugačije od one za koju su podaci inicijalno prikupljeni i obrađeni.
  • Pristupačni – podaci moraju biti dostupni besplatno putem Interneta.
  • Mašinski čitljivi – podaci moraju biti u obliku koji je pogodan za računarsku obradu, odnosno obliku koji omogućava lak pristup i manipulaciju podacima pomoću računarskih programa.
  • Dostupni u otvorenim formatima – podaci moraju biti dostupni u formatima zapisa čija je upotreba moguća bez plaćanja naknade ili drugih ograničenja, kao i za čiju obradu je dostupan najmanje jedan alat slobodnog softvera.

Otvoreni podaci podstiču privredni rast, čine javnu upravu efikasnijom i ekonomičnijom, omogućavaju kvalitetnije usluge za građane, osiguravaju transparentnost i smanjuju prostor za korupciju. Evropska unija među prvima je prepoznala značaj otvaranja podataka u posedu organa javne vlasti. Prvi portal otvorenih podataka uspostavile su Sjedinjene Američke Države u maju 2009. (danas se na tom portalu nalazi blizu 200.000 skupova otvorenih podataka). Evropska unija uspostavila je 2015. sopstveni Portal otvorenih podataka.


Zašto je važno da institucije otvaraju podatke?

Javne institucije sakupljaju i proizvode veliku količinu različitih podataka, a obezbeđivanjem njihove dostupnosti u formi otvorenih podataka oni postaju dostupni širem krugu korisnika. Na taj način institucije, ne samo da obezbeđuju viši nivo javnosti rada, već pružaju građanima i privredi nove mogućnosti da od podataka stvore neku novu vrednost - novu aplikaciju, poslovni model, istraživački projekat, mapu itd.